Šta je Rogozin poručio Beogradu

Potpredsednik Vlade Rusije Dmitrij Rogozin, koji se „proslavio” britkim izjavama u Briselu dok je bio ambasador Rusije u NATO-u, u Beogradu je pre dva dana, takođe veoma precizno i nemilosrdno, rekao nekoliko rečenica koje su iscrtale političke namere Rusije. Kome se obratio Rogozin: srpskoj vlasti ili nekome još zapadnije?

Potpredsednik ruske vlade je posle susreta sa visokim zvaničnicima Srbije rekao da „jesmo bliski prijatelji, ali da Rusija nije vaš advokat, nego advokat prava i istine”. Potom je prvi do Vladimira Putina poručio da Rusija imaželju da ulaže novac u Srbiju, ali da veruje da „naš ’brak’ neće biti samo iz interesa, nego i iz ljubavi”.

Profesor međunarodnih odnosa na FPN Predrag Simić kaže da je Rogozin sa te dve poruke rekao šta tačno Srbija može da očekuje od Rusije.

„Znači,može da očekuje’Južni tok’i kredit, ali ne može da očekuje da Nikolaj Drugi ustane iz groba i uđe u rat protiv Zapada kako bi zaštitio Srbiju. To ova Rusija neće učiniti, a ja mislim da su kod nas razvijena nerealna očekivanja”, kaže Simić naglašavajući da je potpredsednik ruske vlade „precizno, jasno i sasvim pošteno stavio do znanja srpskim političarima koliko daleko mogu da idu u očekivanjima od Rusije, odnosno da ne gaje nerealna očekivanja.”

Istoričar Dragan Petrović iz Instituta za međunarodne odnose, takođe, smatra da je veoma jasna poruka upućena ovdašnjem državnom establišmentu u Srbiji. „Rusija se već četiri i po godine, od pada druge Koštuničine vlade, na državnom nivou suočava sa tim da zvanični Beograd dosta taktizira o elementarnom pitanju Kosova i Metohije i odnosa niza zapadnih sila koje su priznale tu nezavisnost”, kaže Petrović.

Povodom finansijskih odnosa i onoga šta se očekuje kako se veza Srbije i Rusije ne bi smatrala brakom iz računa, Petrović kaže da „Moskva verovatno očekuje bitniji iskorak novih vlasti u Srbiji u odnosu na prethodnu vladu”.

Petrović podseća da je postojalo snažno uverenje kada je formirana sadašnja vlada da će ona napraviti diskontinuitet u tom pravcu. „Ali se plašim da taj diskontinuitet ne čini odluka o prihvatanju IBM i svega onoga što je potpisao Borko Stefanović, što u pravnom smislu nije prošlo ni parlament, dakle da prihvatanje takvih odluka zvanični Beograd ozbiljno stavlja u situaciju nastavakpolitike koja prednost daje približavanju ka EU, a ne odbrani teritorijalnog integriteta”, smatra Petrović.

Potpredsednik ruske vlade poslužio se metaforom kojom je izrazioruski stav o uslovima koji se pred Srbiju stavljaju zarad ulaska u EU: „Ako je za njen prijem u EU potrebno priznanje bezobrazluka iz 2008. godine (proglašenje nezavisnosti Kosova), treba da razmisli o tom uslovu i da li je taj uslov u interesu Srbije.”

Povodom ovog stava Simić smatra da je Rogozin jasno, kako je to rekao i prilikom nagoveštaja da bi Srbija mogla da uđe u NATO odgovorivši da Rusi onda ne bi imali više interesa da ne priznaju Kosovo, ovog puta podsetio na izjavu bivšeg ambasadora u Beogradu Vladimira Konuzina, koji je pre nekoliko meseci upitao zašto EU za Srbiju nema alternativu kada postoji Evroazijska unija. „Podsetimo se da je Putin u predizbornoj kampanji najavio, a to je i dugoročna ideja Rusije,da stvori evroazijsku alternativu zapadnoevropskim integracijama”, kaže Simić.

Ova „ponuda“ došla je u kratkom vremenskom razmaku, a sudeći po uticajnom glasniku koji ju je ovog puta doneo, Moskva neće još mnogo čekati novu srpsku vlast.

Da Beograd nije bio samo mesto u kome se potpredsednik ruske vlade obratio srpskim političarima, nego su poruke bile namenjena i zapadnijim državama, zaključuje se po izjavi da je Rusija izgubila 27 miliona ljudi u Drugom svetskom ratu da bi se stvorio jedan međunarodni poredak.

„Rusija u ovom trenutku sebe vidi u ulozi zaštitnika međunarodnog prava i interesa obespravljenih srednjih i malih naroda, znači i zemlje koja je brana dominaciji SAD i Zapada“, kaže Simić.

Ta poruka je zapravo podrška stavu koji je nedavno nespretno izgovorio premijer Ivica Dačić povodom uslova Srbiji na kojima insistiraju pojedine države i najavljuje ruski odgovor na demonstraciju moći koju ispoljavaju SAD i EU.