Srušeni teatar podigli, pa ga ponovo ruše

Subotica – Pre pet godina stara zgrada Narodnog pozorišta u Subotici srušena je, jer je bila nebezbedna i nefunkcionalna. Ostao je samo zaštićeni pročelni deo izgrađen 1854. godine. Sadašnja vlast namerava da sruši veliki deo nove betonske konstrukcije. Kako je najavio Modest Dulić, gradonačelnik, radna grupa izradila je novi idejni projekat za sanaciju i rekonstrukciju zgrade Narodnog pozorišta po kojem će se 15.000 svesti na 9.000 kvadratnih metara. „Ušteda” u prostoru dobiće se rušenjem već dva izgrađena sprata prema Korzu, umesto tri pozorišne sale, ostaće stara sala i jedna mala, dok će preostali prostor biti namenjen komercijalnim sadržajima. Dulić se poziva na radnu grupu kao autora ovog idejnog projekta, međutim, kako je „Politici“ predočeno, autor je Nebojša Janjić, pomoćnik gradonačelnika i još nekoliko saradnika.

Animacija novog idejnog projekta sugeriše da osim nove scenske kule i zadržanih visokih fasada iz bočnih ulica, pozorište ostaje u gabaritima starog teatra, sa fasadom koja imitira nekadašnju neoklasicističku. Geza Vaš, direktor Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, podržava sve intervencije koje se izgledom i gabaritom uklapaju u zaštićeno gradsko jezgro.

Danijel Kukaras, prodekan Građevinskog fakulteta i član stručnog tima koji je vodio radove na rekonstrukciji teatra, iz medija je saznao za promenu projekta, i kaže da ga niko nije kontaktirao, iako su pre toga mesecima članovi projektnog tima radili po nekoliko verzija unutrašnjosti teatra. Prema njegovim rečima, osnovni problem je neodlučnost nadležnih institucija u odlučivanju o Narodnom pozorištu.

– Ukoliko ne postoji dogovor oko veličine i namene prostora u novom, dograđenom delu, nije mi jasno zbog čega nije urađeno ono što je nesporno, a to je rekonstrukcija starog, zaštićenog dela pozorišta. Za to je trebalo obezbediti manje od 200 miliona dinara, i granica gradilišta pomerila bi se dalje od trga, imali bismo rešeno pročelje – kaže Kukaras.

Za ovog stručnjaka teško je shvatljivo kako je neko uspeo da za mesec dana pripremi novi idejni projekat, koji bi trebalo da sadrži i sve druge idejne projekte, kada je pre toga veliki broj stručnjaka radio na rešenjima prihvatljivim za investitora.

– Vidljiva su velika odstupanja od postojećeg projekta, što neminovno zahteva novu projektnu dokumentaciju, nove saglasnosti, novo odobrenje za izgradnju i veliki broj predradnji koje iz ovih promena proističu. Nova projektna dokumentacija treba da tretira oko 8.000 kvadratnih metara. Cena ovih projekata bi poništila utrošen rad i novac za projekte, što je gubitak od više miliona evra i zahteva dodatna sredstva za novi projekat. Posebno je problematično rušenje dela konstrukcije prema Zelenoj fontani, odnosno tamo gde je bivša Velika sala. Radi se o izuzetno velikoj i teškoj konstrukciji koja je integralni deo ostatka konstrukcije objekta. Ne znam kakav je sastav radne grupe koja stoji iza ovog predloga, ali mislim da je gradonačelniku dat nedovoljno promišljen i, moguće, pogrešan predlog. Smatram da je velika šteta rušiti izgrađeno i ne vidim gde bi se mogla postići ušteda u novcu – kaže Kukaras.

Prema njegovim rečima, zgrada Narodnog pozorišta može da bude završena i opremljena za 15 miliona evra, a do sada je od 1998. godine na objekat Pozorišta potrošeno ukupno četiri miliona. U svakom slučaju, za nastavak radova na starom delu objekta postoji opšta saglasnost svih, i dokumentacija, pa radovi mogu da počnu po dobijanju ranije predviđenih sredstava, navodi Kukaras i kaže da bi ovi radovi trebalo da traju godinu dana. – Na kraju, stiče se utisak da je budući korisnik ovog objekta, Narodno pozorište, ostavljeno po strani u celom procesu a njegove potrebe trebalo bi da budu vodilja za sva rešenja na objektu – zaključuje sagovornik „Politike“.