Geto liberalne ideje

Mural koji je grupa „Salvador Aljende” naslikala 1977. godine na spoljnom zidu Studentskog kulturnog centra odnosio se na situaciju u Čileu, tamošnju vojnu diktaturu i pozivao je narod naše tadašnje države da bude solidaran sa narodom jedne daleke zemlje.

Darinka Pop Mitić na nedavno održanom Bijenalu u Gvanđu (Koreja) predstavila se takođe muralom „O solidarnosti” – reminiscencijom na rad iz 1977, koji je, kako kaže, priča o prošlim vremenima i priča o tome šta jeste ili nije umetnost.

Kustosi Bijenala njen rad tumačili su kroz kontekst istorije koja se zbila na području SFR Jugoslavije devedesetih godina, dajući mu karakter umetničke rekonstrukcije njegovih skrivenih značenja. U razgovoru vođenom nakon njenog povratka u Srbiju Darinka Pop Mitić objašnjava:

– Ono što je meni u toj situaciji bilo zanimljivo jeste kontekst u kome je mural nastao: neoavangardne konceptualne prakse SKC-a sedamdesetih godina prošlog veka. Dok su se unutar zidova SKC-a odvijale debate o umetnosti, njenoj prirodi i položaju u društvu na zidu te iste institucije formirali su se obrisi politike koja je na neki način i omogućila postojanje te debate. To je makar deklarativno politika progresa, jednakosti i solidarnosti. Međutim, za umetnike u SKC-u taj amaterski rad na zidu verovatno i nije bio umetnost. Čak i ako je tako, i to nije bio umetnički čin, onda je zasigurno ram koji nam upotpunjava sliku o jednom mestu umetnosti. Za mene to je bio svojevrsni geto liberlne ideje, mesto gde disidenti od glavnih političkih tokova misle o drugačijim umetničkim i političkim opcijama u senci šezdeset osme. Sada mi se čini da je mojoj generaciji kustosa i umetnika taj pogled bio ipak neka nostalgija i pokušaj da se jedna potpuno divergentna sredina ukalupi.

Upitana šta čini njenu motivaciju za umetničku praksu kojom se bavi naša sagovornica kaže:

– Zapis koji je pronađen na jednom staroegipatskom hramu glasi: „Došla su poslednja vremena: mladi slušaju čudnu muziku, ne poštuju starije i klanjaju se čudnim bogovima.” Ovakvi nesporazumi sa budućnošću su nešto što nalazim inspirativnim.

Darinka Pop Mitić prenosi nam i svoja iskustva iz Koreje:

– Tamo se, naravno, neguje savremena produkcija ali veličina umetničkog tržišta, široka paleta najrazličitijih institucija, sam broj radnika koji opslužuju tog slona i sve to zajedno je zaista impresivno. To su bogate produkcije, veliki projekti i, u krajnjoj instanci, jedan veliki sajam gde se odvija razmena koja pokriva ceo dalekoistočni region. I pored toga, za mene je najveći šok modernizacija bez modernosti. Za razliku od socijalističke Jugoslavije gde je modernizacija podrazumevala i drastično menjanje odnosa moći i tradicionalnih struktura – od porodice do preduzeća – u Južnoj Koreji, čini mi se, ti odnosi moći ostaju statični. Sve se menja da sve ostane isto. Što više putujem, jedan utisak postaje dominantan: da mi srećom i nesrećom još uvek živimo u Okrugu. Mislim na naselje hobita iz romana „Gospodar prstenova”.