Običaj je da trener plaća ceh za sve

Posle onoga što je Aleksandar Janković rekao u petak, uoči utakmice s Vojvodinom, očekivano sledi zbogom. Pošto je Zvezda na svom stadionu izgubila s 3:0 teško da će se naći neko ko će da žali zbog toga.

Janković je, verovatno, pogrešio kada je preuzeo nekadašnjeg šampiona. Možda je loše procenio okolnosti, možda je verovao da zaista može da prepori tim koji je s igračem više od 25. minuta primio od Rada dva gola, a onda izvukao bod (2:2), možda je računao da će dobiti toliki kredit da bar prezimi u Zvezdi, možda je...

Ali, Zvezda je postala mlin koji melje i predsednike, a kamoli neće trenere. I što su kadrovske operacije sve češće i sveobuhvatnije klub je sve bolesniji. Pet godina nije prvak države, što je neslavan klupski rekord, pedeset miliona evra duguje, što je još neslavniji i bolniji klupski dug...

Za Zvezdu je dobro što je došao zimski raspust. Zaista joj je potrebno vreme da dođe k sebi posle ovakvog završetka jesenje sezone. Međutim, pitanje je kakve će poteze da povuče.

Pred klubom su izbori, ali nema sumnje da će na ovoj ili onaj način glavnu reč da vode oni koji su u sadašnjoj radnoj grupi. I od njih će da zavisi s kojim trenerom i igračima će Crvena zvezda da uđe u nastavak sezone.

U sličnoj situaciji je bila i u prethodne dve godine. U poslednjem jesenjem kolu 2010. je povela kod kuće protiv Vojvodine s 2:0 u 62. minutu, ali je na kraju bilo 2:2. Imala je pet bodova manje od Partizana i trener Kristić je otišao.

Prošle godine opet u 15. kolu protiv Vojvodine u Beogradu. Tada su Novosađani pobedili s 2:0, a Zvezda je zaostala deset bodova za Partizanom. Prosinečki je ostao trener, ali su raspisani klupski izbori.

Sada su novosadski „crveno-beli” dobili s 3:0. Zvezdi manjak u odnosu na Partizan je šest bodova i opet se očekuju kadrovske promene u klubu.

Nešto treba da se uradi, ali šta? Dosadašnje promene nisu donele željeno, a nisu ni mogle, jer se, kao i one pre njih, svode na personalne, dok sistem ostaje isti. I, očigledno je, da nešto treba promeniti u njemu.

Do sada, a i sada, prvi je na udaru trener. I to je toliko postalo prirodno da oni sami odlaze. A posle toga su na redu predsednici. I tu su se menjale ličnosti i – ništa.

Klub, odnosno rukovodstvo, ne usuđuje se da ponudi bilo kakvu koncepciju u kojoj nije obećana titula prvaka. I tako od prelaznog roka do prelaznog roka. Dovode se pojačanja, ali retko ko od tih fudbalera i opravda očekivanja. Međutim, u nekom drugom klubu, kao Kleo u Partizanu ili Umaru sada u Vojvodini, zablistaju.

Znači, nisu bili promašaj, ali u Crvenoj zvezdi ili nisu imali strpljenja s njima, ili im nije odgovarala koncepcija igre, ili zbog nečeg trećeg nisu mogli da se uklope.

Dolazi prelazni rok i opet se od njega očekuje spas. Međutim, kako da klub s tolikim dugom kupi igrače koji bi ga odmah stvarno pojačali? I do sada se tako radilo, pa...

Ali, ako bi se šansa pružila igračima iz svoje škole to je, prvo, najjevtinije rešenje, a drugo, ako se od njih ne traži odmah uspeh po svaku cenu, kroz dve-tri godine bi se došlo i do dobre igre, a ona je onda garant i za titulu.

----------------------------------------------

Priče o nameštanju i epilog

Proletos je Vojvodini trebala pobeda protiv Crvene zvezde u poslednjem kolu da bi izašla u Evropu. I novosadski „crveno-beli” su kod kuće pobedili beogradske s 2:1 (pobedonosni gol je postigao Umaru u poslednjem minutu). Bio je to jedini poraz Zvezde u prolećnom delu, a pošto joj pobeda takmičarski nije ništa značila, i javno su se čule optužbe da je to namešteno. I da će, razume se, Vojvodina da vrati dug kad Zvezdi to bude potrebno. Evo, prva naredna utakmica, na kojoj su Beograđanima bodovi trebali kao vazduh, završila se potpunim trijumfom Novosađana (3:0 i to u Beogradu).

----------------------------------------------

Poraz u finalu od kluba kojem je to bio poslednji meč

Često se priziva Zvezdina slavna prošlost. S razlogom, jer je bila evropski prvak i osvajač Interkontinentalnog kupa. Međutim, pošto nema večitih pobednika u njenoj istoriji je bilo i neuspeha. Recimo, 2003. je u finalu Kupa izgubila od Sartida (današnje Smederevo) s 1:0, što je bilo potpuno neočekivano. A tek 2005. kada joj je trofej uzeo Železnik, takođe s 1:0, a odmah potom se raspao.