Обичај је да тренер плаћа цех за све

После онога што је Александар Јанковић рекао у петак, уочи утакмице с Војводином, очекивано следи збогом. Пошто је Звезда на свом стадиону изгубила с 3:0 тешко да ће се наћи неко ко ће да жали због тога.

Јанковић је, вероватно, погрешио када је преузео некадашњег шампиона. Можда је лоше проценио околности, можда је веровао да заиста може да препори тим који је с играчем више од 25. минута примио од Рада два гола, а онда извукао бод (2:2), можда је рачунао да ће добити толики кредит да бар презими у Звезди, можда је...

Али, Звезда је постала млин који меље и председнике, а камоли неће тренере. И што су кадровске операције све чешће и свеобухватније клуб је све болеснији. Пет година није првак државе, што је неславан клупски рекорд, педесет милиона евра дугује, што је још неславнији и болнији клупски дуг...

За Звезду је добро што је дошао зимски распуст. Заиста јој је потребно време да дође к себи после оваквог завршетка јесење сезоне. Међутим, питање је какве ће потезе да повуче.

Пред клубом су избори, али нема сумње да ће на овој или онај начин главну реч да воде они који су у садашњој радној групи. И од њих ће да зависи с којим тренером и играчима ће Црвена звезда да уђе у наставак сезоне.

У сличној ситуацији је била и у претходне две године. У последњем јесењем колу 2010. је повела код куће против Војводине с 2:0 у 62. минуту, али је на крају било 2:2. Имала је пет бодова мање од Партизана и тренер Кристић је отишао.

Прошле године опет у 15. колу против Војводине у Београду. Тада су Новосађани победили с 2:0, а Звезда је заостала десет бодова за Партизаном. Просинечки је остао тренер, али су расписани клупски избори.

Сада су новосадски „црвено-бели” добили с 3:0. Звезди мањак у односу на Партизан је шест бодова и опет се очекују кадровске промене у клубу.

Нешто треба да се уради, али шта? Досадашње промене нису донеле жељено, а нису ни могле, јер се, као и оне пре њих, своде на персоналне, док систем остаје исти. И, очигледно је, да нешто треба променити у њему.

До сада, а и сада, први је на удару тренер. И то је толико постало природно да они сами одлазе. А после тога су на реду председници. И ту су се мењале личности и – ништа.

Клуб, односно руководство, не усуђује се да понуди било какву концепцију у којој није обећана титула првака. И тако од прелазног рока до прелазног рока. Доводе се појачања, али ретко ко од тих фудбалера и оправда очекивања. Међутим, у неком другом клубу, као Клео у Партизану или Умару сада у Војводини, заблистају.

Значи, нису били промашај, али у Црвеној звезди или нису имали стрпљења с њима, или им није одговарала концепција игре, или због нечег трећег нису могли да се уклопе.

Долази прелазни рок и опет се од њега очекује спас. Међутим, како да клуб с толиким дугом купи играче који би га одмах стварно појачали? И до сада се тако радило, па...

Али, ако би се шанса пружила играчима из своје школе то је, прво, најјевтиније решење, а друго, ако се од њих не тражи одмах успех по сваку цену, кроз две-три године би се дошло и до добре игре, а она је онда гарант и за титулу.

----------------------------------------------

Приче о намештању и епилог

Пролетос је Војводини требала победа против Црвене звезде у последњем колу да би изашла у Европу. И новосадски „црвено-бели” су код куће победили београдске с 2:1 (победоносни гол је постигао Умару у последњем минуту). Био је то једини пораз Звезде у пролећном делу, а пошто јој победа такмичарски није ништа значила, и јавно су се чуле оптужбе да је то намештено. И да ће, разуме се, Војводина да врати дуг кад Звезди то буде потребно. Ево, прва наредна утакмица, на којој су Београђанима бодови требали као ваздух, завршила се потпуним тријумфом Новосађана (3:0 и то у Београду).

----------------------------------------------

Пораз у финалу од клуба којем је то био последњи меч

Често се призива Звездина славна прошлост. С разлогом, јер је била европски првак и освајач Интерконтиненталног купа. Међутим, пошто нема вечитих победника у њеној историји је било и неуспеха. Рецимо, 2003. је у финалу Купа изгубила од Сартида (данашње Смедерево) с 1:0, што је било потпуно неочекивано. А тек 2005. када јој је трофеј узео Железник, такође с 1:0, а одмах потом се распао.