Nejedinstvena EU prima Nobelovu nagradu za mir

BRISEL – Evropska unije (EU), duboko suočena s dužničkom krizom, nesposobna da se usaglasi oko budžeta i nejedinstvena na diplomatskom planu, neće pokazati ni prividno jedinstvo u Oslu gde treba da primi Nobelovu nagradu za mir.

Nekoliko evropskih lidera, među kojima britanski premijer Dejvid Kameron, odlučili su da ne dođu na ceremoniju, što je znak nedostaka entuzijazma za evropske projekte, iako se EU naredne godine sprema da primi Hrvatsku kao 28. članicu, ocenjuje agencija Frans pres.

„Neću ići... Biće dovoljno sveta da pokupi nagradu”, iročno je rekao Kameron u oktobru.

U očima jednog dela javnog mnjenja, EU predstavlja „birokratsko čudovište”. Iznenadna dodela Nobelove nagrade za mir EU izvazvala je razne priče, jer se Unija suočava s krizom u kojoj su na probi solidarsnost zemalja članica, posebno bogatog severnog i u dugovima južnog dela unije, koji je morao da uvede stroge mere štednje.

Nekoliko dobitnika Nobelove nagrade, među kojima bivši nadbiskup Južne Afrike Dezmond Tutu ili istorijski lider poljskog sindikata Solidarnost Leh Valensa, žestoko su kritikovali izbor Nobelovog komiteta.

Paradoksalno, nagrada se dodeljuje u jednoj zemlji, Norveškoj, koja je u dva navrata referendumom odbila da uđe u EU i ostaje i dalje skeptična u vezi s Unijom.

Stalni sastanci, ponekad zategnuti ,koji su održani od 2009. godine u cilju rešavanja dužničke krize, stavile su svetlo na teškoće 17 zemalja zone evra, kojima je teško da se dogovore.

Grčka je spasena od bankrota zahvaljujući solidarnosti zemalja, ali je cena koju plaća nepodnošljiva na socijalnom nivou. Postotak nezaposlenosti će preći 26 odsto 2013 i 2014. godine, zbog neviđene recesije, navela je nedavno grčka Narodna banka.

Nedavni neuspeh dogovora šefova država i vlada EU o budžetu za period 2014-2020 je takođe ukaljao sliku Unije. Na novom samitu se očekuje postizanje kompromisa za budžet naredne godine, ali stavovi su toliko različiti da u ovom trenutku deluju nerešivi, ocenjuje AFP.

„Spektakl nejednistva” je nastavljen ove nedelje kada su ministri finansija otišli bez dogovora o pitanju bankarskog nadgledanja, što je prva etapa neophodna za projekat produbljivanja ekonomskih veza unutar EU.

Na diplomatskom planu, EU ne govori jedinstveno, uprkos prisustvu visokog predstavnik EU za spoljnu politiku Ketrin Eštona, koja je zadužena da koordiniše stavove zemalja članica.

Najsvežiji primer jeste glasanja u Generalnoj skupštini UN za dodeljivanje statusa zemlje posmatrača Palestini. EU, koja želi da igra ključnu ulogu u regionu bila je podeljena - 14 država, među kojima Francuska i Španija su glasale za, a 12 su bile uzdržane, među kojima Nemačka i Britanija, dok je Češka glasala protiv.

„Biti nesposoban da se zauzme zajednički stav o raznim pitanjima diskredituje dela EU na međunarodnoj sceni i utiče negativno na njen ugled”, ocenio je Didije Render, šef belgijske diplomatije, jedne od šest zemalja osnivača Unije.

Na simbolničnom planu, Pariz i London nikako ne žele da ustupe svoja mesta kao stalne članice Saveta bezbednosti UN u korist EU.

Protest u Oslu: EU ne zaslužuje Nobela za mir

Najmanje 1.000 članova levičarskih i grupa za zaštitu ljudskih prava izašlo je na ulice Osla, u znak protesta zbog dodele Nobelove nagrade za mir Evropskoj uniji.

Oko 50 organizacija učestvovalo je u šetnji noseći upaljene baklje, želeći da pokažu stav da je EU nedemokratska i da i dalje održava velike vojne snage, iako ljudi pate zbog teške ekonomske situacije.

„Alfred Nobel je rekao da nagradu treba da dobiju oni koji se bore za razoružavanje. EU to ne radi. Ona je jedan od najvećih proizvođača oružja na svetu”, rekla je predstavnica jedne od organizacija, učesnica protesta.

U protestu je učestvovala i norveška Partija socijalističke levice, deo vlade premijera Jensa Stoltenberga, preneo je Rojters.

Dodela Nobelove nagrade za mir Evropskoj uniji izazvala je mnoge polemike i kritike, među prvima češkog predsednika Vaclava Klausa, poznatog evrorealiste, lidera poljskog sindikata „Solidarnost” Leha Valense, kao i bivšeg nadbiskupa Južne Afrike Dezmonda Tutua, od kojih su poslednja dvojica raniji dobitnici ovog priznanja.

Da se novčani deo nagrade ove godine ne isplati tražili su i dobitnici tog priznanja Mejrid Megvajer iz Severne Irske i dobitnik nagrade za 1980. godinu Adolfo Perez Eskivel iz Argentine.

Izbor Nobelovog komiteta izazvao je „komešanje” i u Norveškoj, u kojoj se nagrada dodeljuje i koja je na referendumima već dva puta odbila članstvo u Evropskoj uniji, s obzirom da se tome protivi tri četvrtine stanovništva.

S druge strane, predsednik Nobelovog komiteta, vatreni proevropljanin Torbjorn Jagland, pravdao je ovogodišnji izbor nedostatkom konflikata kakva su bila dva svetska rata u 20. veku.

„Sporovi i drame nikada nisu dovele do rata. Suprotno tome, dovodili su do kompromisa”, ocenio je Jagland.

Nobelov komitet je 12. oktobra objavio da Nobela za mir dodeljuje EU, uz obrazloženje da je ta organizacija, koja ima istoriju dugu 55 godina, pomogla da se Evropa tokom više decenija posle Drugog svetskog rata transformiše iz „kontinenta rata u kontinent mira”.

Nagrada će sutra u Oslu biti uručena evropskoj trojki, u kojoj su predsednik Saveta EU Herman van Rompej, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo i predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc.

Nagrada se sastoji od medalje, diplome i 1,1 miliona evra. Novac bi, prema obećanju EU, trebalo da bude poklonjen deci pogođenoj ratovima i sukobima.