Нејединствена ЕУ прима Нобелову награду за мир

БРИСЕЛ – Европска уније (ЕУ), дубоко суочена с дужничком кризом, неспособна да се усагласи око буџета и нејединствена на дипломатском плану, неће показати ни привидно јединство у Ослу где треба да прими Нобелову награду за мир.

Неколико европских лидера, међу којима британски премијер Дејвид Камерон, одлучили су да не дођу на церемонију, што је знак недостака ентузијазма за европске пројекте, иако се ЕУ наредне године спрема да прими Хрватску као 28. чланицу, оцењује агенција Франс прес.

„Нећу ићи... Биће довољно света да покупи награду”, ирочно је рекао Камерон у октобру.

У очима једног дела јавног мњења, ЕУ представља „бирократско чудовиште”. Изненадна додела Нобелове награде за мир ЕУ извазвала је разне приче, јер се Унија суочава с кризом у којој су на проби солидарсност земаља чланица, посебно богатог северног и у дуговима јужног дела уније, који је морао да уведе строге мере штедње.

Неколико добитника Нобелове награде, међу којима бивши надбискуп Јужне Африке Дезмонд Туту или историјски лидер пољског синдиката Солидарност Лех Валенса, жестоко су критиковали избор Нобеловог комитета.

Парадоксално, награда се додељује у једној земљи, Норвешкој, која је у два наврата референдумом одбила да уђе у ЕУ и остаје и даље скептична у вези с Унијом.

Стални састанци, понекад затегнути ,који су одржани од 2009. године у циљу решавања дужничке кризе, ставиле су светло на тешкоће 17 земаља зоне евра, којима је тешко да се договоре.

Грчка је спасена од банкрота захваљујући солидарности земаља, али је цена коју плаћа неподношљива на социјалном нивоу. Постотак незапослености ће прећи 26 одсто 2013 и 2014. године, због невиђене рецесије, навела је недавно грчка Народна банка.

Недавни неуспех договора шефова држава и влада ЕУ о буџету за период 2014-2020 је такође укаљао слику Уније. На новом самиту се очекује постизање компромиса за буџет наредне године, али ставови су толико различити да у овом тренутку делују нерешиви, оцењује АФП.

„Спектакл неједниства” је настављен ове недеље када су министри финансија отишли без договора о питању банкарског надгледања, што је прва етапа неопходна за пројекат продубљивања економских веза унутар ЕУ.

На дипломатском плану, ЕУ не говори јединствено, упркос присуству високог представник ЕУ за спољну политику Кетрин Ештона, која је задужена да координише ставове земаља чланица.

Најсвежији пример јесте гласања у Генералној скупштини УН за додељивање статуса земље посматрача Палестини. ЕУ, која жели да игра кључну улогу у региону била је подељена - 14 држава, међу којима Француска и Шпанија су гласале за, а 12 су биле уздржане, међу којима Немачка и Британија, док је Чешка гласала против.

„Бити неспособан да се заузме заједнички став о разним питањима дискредитује дела ЕУ на међународној сцени и утиче негативно на њен углед”, оценио је Дидије Рендер, шеф белгијске дипломатије, једне од шест земаља оснивача Уније.

На симболничном плану, Париз и Лондон никако не желе да уступе своја места као сталне чланице Савета безбедности УН у корист ЕУ.

Протест у Ослу: ЕУ не заслужује Нобела за мир

Најмање 1.000 чланова левичарских и група за заштиту људских права изашло је на улице Осла, у знак протеста због доделе Нобелове награде за мир Европској унији.

Око 50 организација учествовало је у шетњи носећи упаљене бакље, желећи да покажу став да је ЕУ недемократска и да и даље одржава велике војне снаге, иако људи пате због тешке економске ситуације.

„Алфред Нобел је рекао да награду треба да добију они који се боре за разоружавање. ЕУ то не ради. Она је један од највећих произвођача оружја на свету”, рекла је представница једне од организација, учесница протеста.

У протесту је учествовала и норвешка Партија социјалистичке левице, део владе премијера Јенса Столтенберга, пренео је Ројтерс.

Додела Нобелове награде за мир Европској унији изазвала је многе полемике и критике, међу првима чешког председника Вацлава Клауса, познатог еврореалисте, лидера пољског синдиката „Солидарност” Леха Валенсе, као и бившег надбискупа Јужне Африке Дезмонда Тутуа, од којих су последња двојица ранији добитници овог признања.

Да се новчани део награде ове године не исплати тражили су и добитници тог признања Мејрид Мегвајер из Северне Ирске и добитник награде за 1980. годину Адолфо Перез Ескивел из Аргентине.

Избор Нобеловог комитета изазвао је „комешање” и у Норвешкој, у којој се награда додељује и која је на референдумима већ два пута одбила чланство у Европској унији, с обзиром да се томе противи три четвртине становништва.

С друге стране, председник Нобеловог комитета, ватрени проевропљанин Торбјорн Јагланд, правдао је овогодишњи избор недостатком конфликата каква су била два светска рата у 20. веку.

„Спорови и драме никада нису довеле до рата. Супротно томе, доводили су до компромиса”, оценио је Јагланд.

Нобелов комитет је 12. октобра објавио да Нобела за мир додељује ЕУ, уз образложење да је та организација, која има историју дугу 55 година, помогла да се Европа током више деценија после Другог светског рата трансформише из „континента рата у континент мира”.

Награда ће сутра у Ослу бити уручена европској тројки, у којој су председник Савета ЕУ Херман ван Ромпеј, председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо и председник Европског парламента Мартин Шулц.

Награда се састоји од медаље, дипломе и 1,1 милиона евра. Новац би, према обећању ЕУ, требало да буде поклоњен деци погођеној ратовима и сукобима.