Energija urbanog haosa

Specijalno za „Politiku”

London – U galeriji „Hauser and Wirth” u Londonu, otvorena je impozantna izložba Ise Genskin (1948) nemačke umetnice koja živi i radi u Berlinu. Ova izložba nema zajedničku temu ali je jedan broj radova preuzet sa njene prethodne izložbe održane u aprilu ove godine u istoimenoj galeriji u Cirihu, pod nazivom „Aleluja” (pesma Bogu). Budućida drugi deo izloženih radova prati istu nit pretpostavljamo da je rečo istoj temi.

Tagruparadovadobilajeimepoistoimenomradukojijepredstavljeninaovojizložbi. Podsećanamodernukapelukojajeprekrivenanizomaluminijumskihpanelanazidu, poluzamagljenogsjaja, poređanihunutarprostoramalečetvorougaonesobesauramljenimtekstomnaulazu „Aleluja”.

OdBijenalauVeneciji 2007. godine, kadajeradIse Genskin predstavljenunemačkompaviljonu, zatimretrospektive„Otvori, Sezame” uVajtčepelgalerijiuLondonu, sledinjenopredstavljanjenainauguracijiNovogmuzejauNjujorkugdejejedanodnjenihradova, „Ružadva”, 8,5 metaravisokcvetsagranom, postavljennafasadimuzeja (jošsenalazitamo).Listaizložbiiprojekatakojejeumetnicapriredilaseneprestanodopunjuje. Veomajemalibrojumetnikausvetučijiseradpredstavljanatomnivouglobalnesavremeneumetničkescene.

Genskinjeinspirisanaoštrinommodernizmauumetnostiienergijomhaosaurbanesredine. Lucidnokoristiširokspektarmaterijalaitehnikašto njenrad činivrloatraktivnim. Odmahseuočavasvežinaijednostavnostizvođenjaradovainjihovaspona„novog” sa „starim”, zatimnjenainventivnostugrađenjuarhitekturerada. Vezukojustvara, izmeđudvodimenzionalnogitrodimenzionalnog, izmeđustatičnogobjektaskulptureiinstalacije, tolikojeprirodnadasveonozaštastesedržalidoprenekiminutsadvamvišenijepotrebno. Sadsenalaziteuvodamagdesugranicelakoijednostavnopremostive. Preostajevamjedinodapreživitenjenostalnoinsistiranjenakonfliktuličnogkontemplativnogprizoraiprizorabukepotrošačkogglamura.

OvaizložbapodsećanaRaušenbergaiz 1954. godine, kadajeradiokombinovaneslike. Tiradovisuimalibezbrojaplikacija: nameštaj, ptice, ovce, krevete, ćebad, oglaseiznovina, fotografije, igračke, suvenire… ali, svitipredmeti, izvizuelnogdnevnikasavremenekulture, su„prošli” kroznjegoverukeibili „isprljani” bojom. Tojebiopočetakpoparta. Izdvajajusesadržajipopularnekultureizsvogpoznatogkontekstaismeštajuunovi.

KodRaušenbergaživotaplikacijajestvarannapovršiniplatna (ilineposrednoispred) ujedinstvenobićeslike, dokkodGenskinvidimodajekrajnjiutisaksličanalijeprocespotpunorazličit. Umestodaimajedinstvenupovršinu, poljegdeseodvijaprizor, onaimaslojeveotvorenihplastičnihlistovanakojimasmeštaaplikacije. Zbirakcijaintervencijaimaterijalasemožeizbrojatinasvakomradu. Izgledakaodasteotvorilicrniluk. Svaki sloj ima svoju ulogu u građenju krajnje forme.

Jošse sećam kako sam zapanjeno gledao Raušenbergovu izložbu 1999. godine u Centru za savremenu umetnost, Severni Adams u državi Masačusets, pod nazivom: „1/4 milje ili dvaputa po 200 metara dugi rad”. Bili su izloženi radovi jedan do drugog u nizu dugačkom 200 metara sa visinom većom oddvametra, sa obe strane ibez prostora između slika. Šokantan prizor. Ova izložba nema taj šok ali po količini prisustva iste ikonografije, podseća na to. Reč je o glorifikacijiigre na šarenoj matrici materijalizma potrošačkog društva, ili je (možda) samo vesela pesma Bogu, kako nam umetnica sugeriše.

Trebalo je da prođe 58godina da dobijemo novu interpretaciju Raušenbergovog vizuelnog dnevnika. Sada su to, bez sumnje, definitivno radovi umetnice 21.veka. Ko se seća fotografija „umašćenih” umetnika 20. veka u bojama od glave do pete taj će ostati kratkih rukava na ovoj postavci. Danas umetnost izgleda drugačije a iumetnici zajedno s njom. Ali, posaoumetnikajeuvekistimakakoseon „upetljao” usvojrad. „Mivolimodavidimoneštointeresantno, saunutrašnjimživotomimalodramekakobiseokozainteresovaloiuključilo”, govoriojeGrinbergusvojimesejimaoumetnosti.