Енергија урбаног хаоса

Специјално за „Политику”

Лондон – У галерији „Hauser and Wirth” у Лондону, отворена је импозантна изложба Исе Генскин (1948) немачке уметнице која живи и ради у Берлину. Ова изложба нема заједничку тему али је један број радова преузет са њене претходне изложбе одржане у априлу ове године у истоименој галерији у Цириху, под називом „Алелуја” (песма Богу). Будућида други део изложених радова прати исту нит претпостављамо да је речо истој теми.

Тагрупарадовадобилајеимепоистоименомрадукојијепредстављенинаовојизложби. Подсећанамодернукапелукојајепрекривенанизомалуминијумскихпанеланазиду, полузамагљеногсјаја, поређанихунутарпросторамалечетвороугаонесобесаурамљенимтекстомнаулазу „Алелуја”.

ОдБијеналауВенецији 2007. године, кадајерадИсе Генскин представљенунемачкомпавиљону, затимретроспективе„Отвори, Сезаме” уВајтчепелгалеријиуЛондону, следињенопредстављањенаинаугурацијиНовогмузејауЊујоркугдејеједанодњенихрадова, „Ружадва”, 8,5 метарависокцветсаграном, постављеннафасадимузеја (јошсеналазитамо).Листаизложбиипројекатакојејеуметницаприредиласенепрестанодопуњује. Веомајемалибројуметникаусветучијисерадпредстављанатомнивоуглобалнесавременеуметничкесцене.

Генскинјеинспирисанаоштриноммодернизмаууметностииенергијомхаосаурбанесредине. Луциднокористиширокспектарматеријалаитехникашто њенрад чиниврлоатрактивним. Одмахсеуочавасвежинаиједноставностизвођењарадоваињиховаспона„новог” са „старим”, затимњенаинвентивностуграђењуархитектурерада. Везукојуствара, измеђудводимензионалногитродимензионалног, измеђустатичногобјектаскулптуреиинсталације, толикојеприроднадасвеонозаштастеседржалидопренекиминутсадвамвишенијепотребно. Садсеналазитеуводамагдесуграницелакоиједноставнопремостиве. Преостајевамјединодапреживитењеносталноинсистирањенаконфликтуличногконтемплативногпризораипризорабукепотрошачкоггламура.

ОваизложбаподсећанаРаушенбергаиз 1954. године, кадајерадиокомбинованеслике. Тирадовисуималибезбројапликација: намештај, птице, овце, кревете, ћебад, огласеизновина, фотографије, играчке, сувенире… али, свитипредмети, извизуелногдневникасавременекултуре, су„прошли” крозњеговерукеибили „испрљани” бојом. Тојебиопочетакпопарта. Издвајајусесадржајипопуларнекултуреизсвогпознатогконтекстаисмештајуунови.

КодРаушенбергаживотапликацијајествараннаповршиниплатна (илинепосредноиспред) ујединственобићеслике, доккодГенскинвидимодајекрајњиутисаксличаналијепроцеспотпуноразличит. Уместодаимајединственуповршину, пољегдесеодвијапризор, онаимаслојевеотворенихпластичнихлистованакојимасмештаапликације. Збиракцијаинтервенцијаиматеријаласеможеизбројатинасвакомраду. Изгледакаодастеотворилицрнилук. Сваки слој има своју улогу у грађењу крајње форме.

Јошсе сећам како сам запањено гледао Раушенбергову изложбу 1999. године у Центру за савремену уметност, Северни Адамс у држави Масачусетс, под називом: „1/4 миље или двапута по 200 метара дуги рад”. Били су изложени радови један до другог у низу дугачком 200 метара са висином већом оддваметра, са обе стране ибез простора између слика. Шокантан призор. Ова изложба нема тај шок али по количини присуства исте иконографије, подсећа на то. Реч је о глорификацијиигре на шареној матрици материјализма потрошачког друштва, или је (можда) само весела песма Богу, како нам уметница сугерише.

Требало је да прође 58година да добијемо нову интерпретацију Раушенберговог визуелног дневника. Сада су то, без сумње, дефинитивно радови уметнице 21.века. Ко се сећа фотографија „умашћених” уметника 20. века у бојама од главе до пете тај ће остати кратких рукава на овој поставци. Данас уметност изгледа другачије а иуметници заједно с њом. Али, посаоуметникајеувекистимакакосеон „упетљао” усвојрад. „Миволимодавидимонештоинтересантно, саунутрашњимживотомималодрамекакобисеокозаинтересовалоиукључило”, говориојеГринбергусвојимесејимаоуметности.