Istrulio Milošev konak

Gornja Gruža – Pre sedam godina, Narodna skupština je Milošev konak u Gornjoj Crnući stavila na spisak kulturnih dobara od izuzetnog značaja. Ali, odluka na papiru nije dovoljna da ovo dobro sačuva od propadanja.

– Da je sad među živima Radomir Stanić, raniji direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu, sve bi nas išamarao – tvrdi za "Politiku" Milan Brajović, etnolog-kustos Muzeja rudničko-takovskog kraja. – Uzalud smo obaveštavali nadležne ustanove u kakvom je stanju Miloševa kuća. Izgleda da je sve u rukama političara i da se jedino njima treba obraćati.

Konak, godinu stariji od Takovskog ustanka, prva prestonica mlade kneževine, od 1815. do 1818, danas je zaista u lošem stanju. Šindra (drvena pokrivka) trula je i prokišnjava, od kišnice truli i građa pod njom. Zemljani pod se u kišne dane pretvara u blato, vlaga nagriza eksponate i nameštaj. Kako je konak na strmom terenu, bez drenaže, zemljište dodatno pritiska temelje, pa je zid na južnoj strani postao "trbušast" i preti mu urušavanje. To su taze nalazi stručnjaka koje je direktor Muzeja Nikola Gajić, nedavno, predočio zavodu u Kraljevu.

– Stigao je odgovor da su i stručnjaci zavoda ustanovili velika oštećenja i zaključili da će "objekat vrlo brzo doći u stanje kada neće moći više da se koristi". Zavod je od dva ministarstva tražio sredstva, ali ona nisu odobrena, pa nas savetuje da u finansijskom smislu uključimo i našu opštinu, a Ministarstvo kulture će priskočiti u pomoć. Preostaje nam da sačekamo formiranje nove vlade, pa da, sa fotografijama oštećenja na konaku, posetimo ministre od kojih očekujemo pomoć – reče nam direktor Gajić.

Muzej u Gornjem Milanovcu očekuje pomoć od ministarstava za kulturu i finansije. S pravom, jer konak je nemi svedok početka Miloševe bune, u njemu knjaz "obuče vojvodske ‘aljine, pripasa oružje srebrno i pruži barjak Simi Paštrmcu govoreći: Evo mene, a eto vam i rata s Turcima" – kako zapisa Vuk Karadžić. Miloš je u konaku sačuvao glavu, posle propasti Karađorđeve bune, a tu je "od straha turskoga bio dobežao Lazar Mutap, Simo Paštrmac, Blagoje iz Knića i još mnogi kojekakvi momci". Danas su u Konaku mnogi predmeti iz doba ustanka: oružje, odore, slike, crteži i dokumenta. Vredan kulturno-istorijski kutak za đačke ekskurzije, turiste i namernike.

I još nešto bitno i poučno za nas današnje. Da bi, tek što su jatagani "legli u korice", organizovao državu, Miloš je, 19. decembra 1815, u konaku konstituisao prvu Narodnu skupštinu, napravio blagajničke teftere, zasnovao knjigovodstvo i usvojio budžet. Sve ono što našoj državi i milanovačkoj opštini (na čijoj se teritoriji konak nalazi) tek predstoji.