Rusija „ostrvo stabilnosti“

Budućnost sveta ne čini se danas ni najmanje ružičastom. Ušli smo u doba nestabilnosti i nepredvidivosti. Mnoga pisana i nepisana pravila izvrgnuta su ruglu međunarodnih organizacija, OUN kao da je izgubila svoju suštinsku ulogu, a vojna moć sve više postaje glavno oružje diplomatije.

U takvim okolnostima Rusija se javlja kao „jedinstveni činilac stabilnosti, i takvu politiku namerava da sprovodi i ubuduće“, stoji u nacrtu nove Koncepcije spoljne politike Rusije, do kojeg su došli pojedini tamošnji mediji.

Kako se navodi u ovom strateškom dokumentu, Rusija bi u narednim decenijama, i u takvom okruženju, trebalo da postane „ostrvo stabilnosti“.

Nedavno obraćanje predsednika Vladimira Putina ruskom parlamentu i javnosti ticalo se u većini unutrašnjih pitanja, problema funkcionisanja privrede i države uopšte, korupcije, odvojenosti političara od naroda, perspektive razvoja.

Inostranstvu je namenjena gore pomenuta Koncepcija spoljne politike.

Godišnje obraćanje šefa države parlamentu palo je u prilično delikatnom trenutku, i za Rusiju i za svet, pa nije iznenađenje što se Koncepcija bavi globalnom krizom, mešanjem Zapada u unutrašnje stvari drugih zemalja, smanjenom aktivnošću OUN – nesposobnošću da kvalitetno kontroliše svetske procese, pokušajima „reideologizacije“ međunarodnih odnosa, opasnostima koje sa sobom nosi zloupotreba informacionih tehnologija, Interneta, društvenih mreža...

Nedavna odluka Senata SAD da usvoji Zakon Magnitskog – nazvan prema imenu ruskog advokata koji je umro u zatvoru od batina, a kojim se uvode određene sankcije za pojedine ruske državne službenike – samo je ogledalo ubrzanog zauzimanja novih pozicija u globalnim okvirima.

Taj zakon, po oceni Moskve, ima jednu veliku manjkavost: odnosi se samo na Rusiju, abolirajući bilo kakav sličan incident, u bilo kojoj drugoj državi, pa time i u SAD.

U takvim okolnostima, kako piše moskovski dnevnik „Komersant“, jedan od glavnih instrumenata postizanja spoljnopolitičkih ciljeva postaje, takozvana – meka moć. Ovaj izraz Putin je prvi put upotrebio u svom predizbornom programu osvrćući se na domete i posledice Arapskog proleća, ukazavši na negativnu konotaciju termina.

Naime, upravo uz upotrebu „meke moći“ određeni politički ciljevi dostižu se bez upotrebe oružja. Reč je, pre svega, o izazivanju i provociranju ekstremizma, separatizma, nacionalizma, manipulisanje zajedničkim vrednostima, direktno mešanje u unutrašnje stvari suverenih država...

Prema Koncepciji, pod „mekom moći“ podrazumeva se složeni instrumentarij rešavanja spoljnopolitičkih zadataka sa osloncem na prilike u građanskom društvu, informaciono-komunikacione, humanitarne i druge tehnologije kao alternative klasičnoj diplomatiji.

Obraćajući se parlamentu, Putin je jasno stavio do znanja da Rusija mora da se okrene Dalekom istoku, ali i državama koje su nekada bile u sastavu Sovjetskog Saveza i sa kojima je i danas vežu mnoge društvene i ekonomske veze.

Jačanje integracija sa bivšim sestrinskim republikama, bilo u okviru Zajedice nezavisnih država, Carinskog saveza, Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti, bilo Evroazijskog ekonomskog saveza koji bi tek trebalo da profunkcioniše, cilj je na koji je Putin ukazao kao na prioritet u spoljnopolitičkoj delatnosti Moskve.

Jačanje strateških veza sa Kinom i Indijom trebalo bi da bude ruski put u budućnost i sticanje statusa – faktora stabilnosti.

„Putin govori o dobrim ciljevima, ali ne i kako ih dosegnuti“, citira agencija RIA Novosti beloruskog analitičara Viktora Djatlikoviča. „Najava otvaranje novih 25 miliona radnih mesta u narednih pet godina previše je ambiciozna da bi bila ostvariva“, smatra analitičar.

Put ka ostvarenju sna o Rusiji kao „ostrvu stabilnosti“ mogao bi da se pokaže kao trnovit.