Русија „острво стабилности“

Будућност света не чини се данас ни најмање ружичастом. Ушли смо у доба нестабилности и непредвидивости. Многа писана и неписана правила извргнута су руглу међународних организација, ОУН као да је изгубила своју суштинску улогу, а војна моћ све више постаје главно оружје дипломатије.

У таквим околностима Русија се јавља као „јединствени чинилац стабилности, и такву политику намерава да спроводи и убудуће“, стоји у нацрту нове Концепције спољне политике Русије, до којег су дошли поједини тамошњи медији.

Како се наводи у овом стратешком документу, Русија би у наредним деценијама, и у таквом окружењу, требало да постане „острво стабилности“.

Недавно обраћање председника Владимира Путина руском парламенту и јавности тицало се у већини унутрашњих питања, проблема функционисања привреде и државе уопште, корупције, одвојености политичара од народа, перспективе развоја.

Иностранству је намењена горе поменута Концепција спољне политике.

Годишње обраћање шефа државе парламенту пало је у прилично деликатном тренутку, и за Русију и за свет, па није изненађење што се Концепција бави глобалном кризом, мешањем Запада у унутрашње ствари других земаља, смањеном активношћу ОУН – неспособношћу да квалитетно контролише светске процесе, покушајима „реидеологизације“ међународних односа, опасностима које са собом носи злоупотреба информационих технологија, Интернета, друштвених мрежа...

Недавна одлука Сената САД да усвоји Закон Магнитског – назван према имену руског адвоката који је умро у затвору од батина, а којим се уводе одређене санкције за поједине руске државне службенике – само је огледало убрзаног заузимања нових позиција у глобалним оквирима.

Тај закон, по оцени Москве, има једну велику мањкавост: односи се само на Русију, аболирајући било какав сличан инцидент, у било којој другој држави, па тиме и у САД.

У таквим околностима, како пише московски дневник „Комерсант“, један од главних инструмената постизања спољнополитичких циљева постаје, такозвана – мека моћ. Овај израз Путин је први пут употребио у свом предизборном програму осврћући се на домете и последице Арапског пролећа, указавши на негативну конотацију термина.

Наиме, управо уз употребу „меке моћи“ одређени политички циљеви достижу се без употребе оружја. Реч је, пре свега, о изазивању и провоцирању екстремизма, сепаратизма, национализма, манипулисање заједничким вредностима, директно мешање у унутрашње ствари суверених држава...

Према Концепцији, под „меком моћи“ подразумева се сложени инструментариј решавања спољнополитичких задатака са ослонцем на прилике у грађанском друштву, информационо-комуникационе, хуманитарне и друге технологије као алтернативе класичној дипломатији.

Обраћајући се парламенту, Путин је јасно ставио до знања да Русија мора да се окрене Далеком истоку, али и државама које су некада биле у саставу Совјетског Савеза и са којима је и данас вежу многе друштвене и економске везе.

Јачање интеграција са бившим сестринским републикама, било у оквиру Заједице независних држава, Царинског савеза, Организације договора о колективној безбедности, било Евроазијског економског савеза који би тек требало да профункционише, циљ је на који је Путин указао као на приоритет у спољнополитичкој делатности Москве.

Јачање стратешких веза са Кином и Индијом требало би да буде руски пут у будућност и стицање статуса – фактора стабилности.

„Путин говори о добрим циљевима, али не и како их досегнути“, цитира агенција РИА Новости белоруског аналитичара Виктора Дјатликовича. „Најава отварање нових 25 милиона радних места у наредних пет година превише је амбициозна да би била остварива“, сматра аналитичар.

Пут ка остварењу сна о Русији као „острву стабилности“ могао би да се покаже као трновит.