Majstori igraju za GEPS

Zvuk tramvaja u jednoj od pesama "Idola" iz osamdesetih vratiće vas ekspresno, iz dalekog Čikaga gde se nalazite, na Voždovac, u kraj u kome ste rođeni, odrasli i igrali basket, probudiće u vama nostalgiju za "devetkom" ili "desetkom" koje su vam tada bile jedina veza sa gradom... Tako se aktivira tempirani čip matice, koji svako nosi u sebi.

Na ovaj način dr Jovan Filipović, profesor Fakulteta organizacionih nauka, čikaški doktorant i izvršni direktor Grupe za ekonomski prosperitet Srbije – GEPS, govori o prirodnom nagonu okupljanja ljudi iz matice i dijaspore, posebno mladih, stručnih i hiperaktivnih, kroz organizaciju koja kao ideja postoji već 15, a živi punih šest godina.

– Ne smemo da žmurimo nad činjenicom da negde u svetu imamo našeg Šapića, Miljkovića, ili Sašu Đorđevića u oblasti elektronike, mikrobiologije ili arhitekture. Mladi ljudi ovde to prepoznaju, neophodno je da država pokaže da su to njena deca, njen stručni tim na koji se Srbija može osloniti – ističe Filipović.

Profesor Karapetrović iz Edmontona završio je u 22. godini beogradski Mašinski fakultet, ovde nije mogao da postane asistent, doktorirao je u Kanadi i postao predstavnik te države u ISO organizaciji u tehničkom komitetu za životnu sredinu, naš čovek koji piše svetske ekološke standarde.

Veljko Milatović, profesor sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, bio je napolju i vratio se: za njegovih poslednjih sedam knjiga predgovore je pisalo sedam različitih "nobelovaca".

Raša Vidić se bavi inženjerstvom životne sredine, boravio je ovde godinu dana i obezbedio uslove da najveće pare u ovu zemlju upravo uđu u ovoj oblasti.

Marija Špengler provodi pola vremena u Londonu, a pola ovde na Muzičkoj akademiji polazeći od toga da "ljudi ovde imaju poseban senzibilitet".

Većinu veslačkih timova na američkim univerzitetima zovu "Balkan ekspres", jer je reč zapravo o srpskim posadama. Seniorski i bivši juniorski veslački šampion sveta je devetnaesogodišnji Jovan Popović u dvojcu s tridesetogodišnjim Stojićem. Stojić se vratio sa željom da vesla za Srbiju sa nekim mlađim, a njegovim stopama ide i Popović, koji najavljuje da će jednog dana napustiti Ameriku i čekati nekog klinca sa kojim će veslati za Srbiju.

– Dijasporu možeš uvek da aktiviraš ako se njome baviš na pravi način. Postoji mitska veza matice i dijaspore da su jedno, ali to treba da postanemo u praksi. GEPS je institucionalizovao brigu o objedinjavanju matice i dijaspore – kaže Filipović, uz napomenu da su "dijaspora svi oni koji žive van Srbije, a smatraju je maticom".

GEPS je uprkos nedostatku novca stvorio kritičnu masu mladih, stručnih, obrazovanih i ambicioznih ljudi, "sortiranih" u bazi podataka od nekoliko hiljada imena po tome da li su na nekom od svetskih univerziteta, ili su inženjeri, lekari, sportisti... Ako već ne mogu istovremeno da sede za istim stolom, danas nije nikakav problem okupiti ih u "globalnu Srbiju".

– Neko nas je ovde 15 godina lečio, hranio, očuvao ovo na šta smo se vratili. Ne smemo nikada da zaboravimo te "čuvare plamena". Ovi ovde su održali institucije i znaju šta im nedostaje, oni tamo su držali korak sa svetom i mogu ovde da ga prenesu. Koliko je onima bilo teško napolju, toliko je ovima bilo teško ovde. Kada to svi uvaže onda je to početak partnerstva, nečega što donosi dobro i tebi i meni – iznosi osnovni moto sabiranja u ovoj, kako veli, "organizaciji entuzijasta".

Iako je u nastanku uživala veliku podršku tadašnjeg premijera Đinđića, a i danas se u GEPS zaklinju mnogi, ljudima koje ova organizacija okuplja nedostaje odlučan potez države kojim bi ih prigrlila kao svoj projekat, jer jedino ona ima snage da to iznese.