Na krilima igre

Vladimiru Andriću, poznatom piscu za decu, pozorišnom i filmskom reditelju, nije lako postaviti originalno pitanje o stvaranju za najmlađe. Više decenija Andrić piše i pravi emisije za klince i klinceze, kao i one koji nisu zaboravili dete u sebi. Autor većine epizoda za TV serijale "Laku noć, deco" i "Pustolov", ovenčan je svim važnijim nagradama za pozorišnu i filmsku režiju.

Na prošlogodišnjem 51. međunarodnom beogradskom sajmu knjiga Andrić je za delo "Daj mi krila jedan krug" (Kreativni centar, Beograd) dobio nagradu za najbolju dečju knjigu u 2006. godini.

Nad svakim razgovorom o literaturi za decu kao da bdi dobri duh Čika Jove Zmaja koji je mlade poštovao i upozoravao na sve što ne valja. Čuvenu pesmu o Pura-Moci, dečaku koji nije ni za školu, ni za zanat, koji puši, kocka se i dobija batine, Zmaj je završio rečima: "Od takvih dečaka uvek da bežite".

Svako doba zna za decu kao što je Zmajev neukroćeni junak, ali među današnjim generacijama školskog uzrasta ima dosta ozbiljnijih problema, pa čak i narkomanije. Treba li pisac za decu da govori i o tim pojavama?

– Smatram da pisac niti može, niti treba da bude ograničen određenom tematikom. Napisao sam za jednu TV seriju pesmu "Ua, cigare", ali to nije bio slobodan izbor, već mi je bilo potrebno za tu emisiju. Naravno da sam i protiv droge kod dece, ali ne verujem da se pisanjem može izboriti sa ozbiljnim problemima. Naljutio sam se nedavno na moje Obrenovčane što su razapeli neku krpu sa natpisom "Sportom protiv droge". Nisam za parole, nego za konkretne stvari.

U vreme kad se nastavnici žale da današnja omladina neće da čita, već "skidaju" prepričanu lektiru sa Interneta, koji je pravi način da se deca vrate knjizi?

– Deca će, naravno, ići na ponudu da što manje rade. Ne znam kako se s tim izboriti. Jedini pravi način bio bi da deca vole da čitaju. U redakciji dečjeg i školskog programa RTS, u kojoj sam godinama jedan od urednika, pokušavamo da promenimo situaciju. Upravo pripremamo novu emisiju za decu do 12-13 godina koja će imati rubriku "Preporuka knjige". Klinci će na autentičan način preporučivati vršnjacima knjige koje su pročitali.

Tu staje moć televizije. Bojim se da šire kampanje ne bi bile mnogo efikasne.

U Srbiji postoji duga tradicija književnosti za decu. Ipak, stiče se utisak da u šarenilu izloga pojedinih knjižara preovlađuju naslovi stranih autora. Vladimir Andrić se slaže sa tim da nisu dovoljno promovisani domaći autori. Nade, naravno, ima:

– Duh stvaranja se seli. Napusti jednu oblast, pa se vrati. Nisam dugo primećivao neke talentovane ličnosti u domaćem stvaralaštvu za decu, a onda se pojavio sjajan pesnik Dejan Aleksić iz Kraljeva koji je prošle godine dobio nagradu "Politikinog zabavnika", Igor Kolarov (takođe dobitnik nagrade Zabavnika), pa predsednik srpske Mense Uroš Petrović i mnogi drugi. Moguće je da će se, posle navale tehnologije, vratiti želja za lepom književnošću.

--------------------------------------------------------------------------

Fiskultura duha

– Jedina deca koju viđam su komšijska, u prolazu, i ona kojima čitam svoje knjige. Mislim da mnogo vremena gradska deca danas provode u kućama, za kompjuterom i uz televiziju, što je slaba zamena za život. Međutim, deca u Valjevu ili Obrenovcu, gde često idem, i dalje luduju napolju, prave kolibe, kolače od blata, igraju se kao neke stare generacije što su se igrale.

Da li je nagrađena Andrićeva knjiga o toj (ne)zaboravljenoj umetnosti igre?

– Njen naziv "Daj mi krila jedan krug" je metaforično okrilje za skup tekstova posvećenih igri. Te priče govore o uzletu u sve što je novo, nepoznato, neuobičajeno, sve do anarhičnosti. Time priznajem ljudska ograničenja, ali i to da je, makar u snovima, sve moguće. Ja se igram, to je zabavno, a kao fiskultura duha može da posluži onome koji čita. Radim što bolje umem i zahvalan sam sudbini, jer se jako dobro osećam kad pišem.