SAD na ivici litice

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – U istinskoj partiji političkog pokera između predsednika Baraka Obame i republikanske opozicije u Kongresu došlo je do iznenadnog obrta: jedan od protivnika je napustio sto sa kartama.

U četvrtak uveče republikanci su naime odustali od glasanja o sopstvenom „planu B” za rešavanje problema budžetskog deficita – jer za njega nisu imali podršku u sopstvenim redovima. Njihov lider, Džon Bejner, priznao je poraz i poslanici američkog parlamenta posle toga su otišli na božićni raspust koji će trajati sve do idućeg četvrtka, 27. decembra.

Za dogovor sa Obamom i njegovim demokratama u Kongresu oko zakona koji treba da spreči da zemlja od 1. januara sklizne preko „fiskalne litice” imaće samo još četiri dana. Malo ko međutim veruje da je, s obzirom na dosadašnji tok pregovora, kompromis moguć.

„Fiskalna litica” je metafora za paket mera koje, na osnovu zakona usvojenog u sličnim okolnostima pre godinu dana, automatski stupaju na snagu i donose istovremeno povećanje poreza i smanjivanja budžetskih izdataka u iznosu od 500 milijardi dolara. To bi za rezultat imalo novi udarac ekonomiji i sasvim izgledni novi krug recesije.

Sa globalnim posledicama, prema proceni MMF-a, čija je direktorka Kristin Lagard prošle nedelje američke lidere upozorila da imaju u vidu da neće naškoditi samo sebi.

Obama je pre najnovijeg zapleta učinio ustupak, podigavši rampu prihoda za dodatno oporezivanje sa 250.000 dolara godišnje na 400.000, ali je ostao pri stavu da neće potpisati nijedan zakon koji ne predviđa nove budžetske prihode iz dodatnih poreza.

Nije u stvari reč o novim porezima, već o vraćanju starih. Obama se zalaže da se ukinu poreske olakšice za bogate koje je u svom prvom mandatu isposlovao njegov prethodnik, predsednik Džordž Buš, ali da ostanu one koje se odnose na 98 odsto Amerikanaca koji pripadaju ovdašnjoj „srednjoj klasi”.

Republikanci, a naročito njihovo tvrdo jezgro koje je tokom izbora u Kongres potpisalo obavezu da neće pristati ni na kakvo povećanje poreza, ostaju pri svojoj antiporeskoj dogmi, Po njima, troškove države treba smanjiti tako što će se skresati socijalni programi: zdravstveno osiguranje za starije Amerikance i penzije za siromašne. U troškovnik Pentagona, po njima, ne sme da se dira.

Njihova budžetska matematika međutim ne drži vodu: njen saldo nisu brojevi koji omogućavaju da se u idućih 10 godina istovremenim povećavanjem prihoda i smanjivanjem troškova na budžetu uštedi dva biliona dolara, koliko se smatra neophodnim da se uspostavi ravnoteža državnog računa.

Uz fiskalnu, podjednako je važna i politička dimenzija ovog zapleta. Posle novembarske pobede, rejting predsednika Obame je u porastu, dok ugled republikanaca opada. Istraživanje „Vašington posta” pokazuje da većina (53 odsto) Amerikanaca smatra da je problem republikanaca to što su previše konzervativni i što ignorišu probleme naroda, naročito onih sa srednjim i nižim nivoima prihoda.

Trenutna situacija u redovima američkih konzervativaca opisuje se kao „građanski rat” između njihovog dogmatskog i liberalnog krila. Svi su svesni da bi ako se zaista sklizne niz „fiskalnu liticu” odgovornost za to mogla da bude pripisana isključivo njima i da to dovede do toga da demokrate na kongresnim međuizborima 2014. povrate većinu u Predstavničkom domu, uz zadržavanje one koju već imaju u Senatu.

Posle preksinoćnjeg poraza, uzdrmana je i pozicija Džona Bejnera kao lidera opozicije, kome u januaru predstoji reizbor. Ne vidi se, međutim, ko bi ga zamenio.

„Smena Bejnera je isto kao smenjivanje direktora ludnice zato što ne može da uspostavi red među svojim pacijentima”, opisao je ovu situaciju umereni republikanac Stiven Laturet.

Lopta je sad na terenu Senata: da tamošnja demokratska većina predloži zakon koji bi podržali i umereni republikanci i da se fiskalni ponor izbegne u poslednji čas. Za takav scenario raspleta zainteresovan je i ostatak sveta – ali on se u ovom momentu čini malo verovatnim. Mada, čuda se ipak događaju i u američkoj politici.