Opasno „pucanje” krvnog suda u stomaku

Vodiči dobre kliničke prakse, koji sadrže pravila postupanja lekara od početnih simptoma oboljenja do izlečenja pacijenta, nedavno su ugledali svetlost dana. Ovi vodiči imaju cilj da olakšaju rad lekarima i da poboljšaju zbrinjavanje pacijenata u Srbiji. Čitaoci „Politike” i gledaoci emisije „Svet zdravlja” na RTS-u moći će svake subote da se upoznaju sa preporukama za lečenje nekih bolesti.

U Klinici za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije (KCS) godišnje se operiše oko 300 bolesnika sa aneurizmom trbušne aorte, proširenjem krvnog suda. Od toga oko 70 pacijenata doživi pucanje ove aorte, što predstavlja ozbiljan zdravstveni problem. Sa više od hiljadu operisanih bolesnika zbog ovog problema, u poslednjih 25 godina ova klinika ima najviše urađenih pojedinačnih intervencija.

Profesor dr Lazar Davidović, rukovodilac Radne grupe za izradu vodiča za dijagnostikovanje i lečenje aneurizmatske bolesti grudne i trbušne aorte, kaže da je to veoma izuzetno afirmativno za njihovu ustanovu, ali je, nažalost, istovremeno pokazatelj neadekvatnog ranog otkrivanja ove bolesti u Srbiji. Ako se aneurizma dijagnostikuje i operiše na vreme, uspešnost lečenja je veći od 95 odsto.

– Dodatni problem predstavlja činjenica da u više od 50 odsto slučajeva aneurizma trbušne aorte ne izaziva nikakve simptome dok ne pukne. Na to eventualno, mogu da ukažu bolovi u leđima, kao i prisustvo proširenja krvnih sudova drugih arterija. U slučaju sumnje na ovu bolest potrebno je uraditi ultrazvučni pregled stomaka. Jedini mogući način lečenja je hirurški, a postoje dve metode: klasična operacija i endovaskularna procedura – objasnio je dr Davidović.

Naš sagovornik objašnjava da novi vodič treba da definiše rano otkrivanje bolesti, praćenje bolesnika, dijagnostiku, način lečenja i postoperativno praćenje. Napravljen je na osnovu velikog iskustva stručnjaka iz naših najvećih ustanova (KCS, Instituta „Dedinje” i KC „Novi Sad”). Pored sopstvenog korišćeno je i iskustvo vodećih lekara u svetu. Dr Davidović napominje da ovaj vodič za američkim kasni samo tri, a za evropskim godinu dana.

– Proširenje ili aneurizma može nastati na bilo kom krvnom sudu u organizmu „od glave do pete”, a najčešće zahvata trbušnu aortu. Pre deset godina definisani su faktori koji doprinose nastanku i uvećanju aneurizme trbušne aorte. To su: familijarna sklonost, starija životna dob, hronična obstruktivna bolest pluća, pušenje, gojaznost, povišen nivo holesterola. Poslednja tri su posledica načina života, što znači da se njihovom korekcijom može smanjiti verovatnoća nastanka aneurizme. Dakle neophodni su prestanak pušenja, umereno konzumiranje alkohola, redukcija telesne težine, uzimanje zdrave hrane i redovno bavljenje fizičkom aktivnošću. Rano, pravovremeno otkrivanje aneurizme trbušne aorte postiže se rutinskim ultrazvučnim pregledom trbuha. To je posebno važno za starije od 60 godina, one koji imaju oboljenje drugih krvnih sudova, ljude koji imaju genetsku predispoziciju, i za pušače. Najopasnije je njeno pucanje. Ona uzrokuje krvarenje sa smrtnim ishodom ako se ne operiše u narednih nekoliko sati – kaže dr Davidović.

Od ukupnog broja bolesnika sa pucanjem aortne aneurizme umre od 80 do 90 odsto bolesnika. Od toga 30 odsto nikada ne stigne do bolnice, a od onih koji stignu da budu uspešno operisani, 30 do 50 odsto ne preživi. U Americi ova bolest je petnaesti najčešći uzrok smrti, a deseti kod muškaraca starijih od 55 godina.