Monti pred Rubikonom

NAJNOVIJA VEST

Monti: „Premijer, ali pod mojim uslovima“

Italijanski šef vlade u ostavci Mario Monti odbio je da se kandiduje na izborima 24. i 25. februara iduće godine, ali ne i da stane na čelo kabineta koji bi prihvatio njegovu politiku.

 „Neću se kandidovati, ali sam spreman da preuzmem odgovornost u novoizabranoj vladi“, rekao je Monti na konferenciji za medije u nedelju, koju su pratili italijanski tv-kanali. Naglasio je da neće aktivno podržati ni jednu političku stranku, ni grupaciju. Na pitanje milanskog dnevnika „Korijere dela sera“ da li to znači da bi mogao da stane na čelo bilo koje vlade, Monti je, posle kratkog razmišljanja, odgovorio: „Da, ali pod mojim uslovima.“

Montijeve izjave upućuju na zaključak da je spreman da predvodi vladu u novom mandatu, ali pod uslovom da se formira koalicija koja ne bi dovodila u pitanje njegovu dosadašnju politiku.

M. K.

------------------------------------------------------------------- 

Rim – Italijanska javnost sa interesovanjem je očekivala današnji nastup premijera u ostavci Marija Montija. (Ne)odlazeći šef takozvane tehnokratske vlade Rima najavio je početkom decembra neopozivu ostavku, pošto je njegova vlada izgubila podršku u parlamentu. Odluku je sproveo u delo minulog petka, ali je ostavio prostor za spekulacije da bi, ipak, mogao da se kandiduje za novog premijera.

Uoči današnje Montijeve odluke analitičari su istakli da je važnije od njegovog prihvatanja ili odbijanja kandidature da li će on kao „mentor iz senke” uticati na izbornu kampanju.

Italija strahuje da bi povlačenjem Montija bio otvoren prostor za povratak bivšeg premijera, populiste desnog centra Silvija Berluskonija.

Berluskoni je već najavio kandidaturu, šestu u karijeri, ali po opštoj oceni favorit nije on, već njegov rival Pjer Luiđi Berzani. Lider Demokratske partije (PD), predvodnice bloka levog centra, Berzani je, međutim, istakao da će vladu formirati „drugi”, jer ne vidi mogućnost da mandat ostvari u koaliciji sa ideološki različitim strankama, pa su oči uprte u Marija Montija.

Monti bi, kao predvodnik koalicije centra, mogao da oformi vladu u savezu, ili uz podršku Berzanija. Optimizam ovakvih analiza temelji se na činjenici da je Berzani podržavao kurs koji je Monti određivao u minulih 13 meseci. U prilog rečenom ide i kritika Silvija Berluskonija, po kojoj je lider levice Berzani „zavisnik od (politike) Berlina – kao što je nekadašnja italijanska levica tavorila u mentalnoj zavisnosti od Moskve”.

Zakulisna izborna igra nazvana je, s obzirom na niz preokreta i nedoumica – dvostrukim premijerskim gambitom.

U šahu se suzbijanje protivnikove inicijative žrtvom figure naziva gambitom. Izraz potiče od italijanskog dare il gambetto – podmetnuti nogu. „Saplitanje” u kraljevskoj igri svih igara nije prekršaj. Ceni se kao vrhunsko umeće vladara šahovske table.

U Italiji danas, premijerski gambit poredi se sa retkom varijantom Peštanskog gambita. Uloga ključnih aktera pripisuje se šefu vlade u ostavci Montiju, igraču belim figurama, i bivšem premijeru Berluskoniju – crnom izazivaču. Smisao premijerskog gambita podudara se sa šahovskim. U peštanskoj varijanti beli uživa izvesnu prednost, jer u svakom trenutku može da vrati žrtvu (piona). Ukoliko zadrži figuru, upušta se u avanturu sa neizvesnim ishodom.

Prenoseći taktiku ljubljanskog velemajstora Milana Vidmara i kasnijih velemajstora Karpova i Aljehina na politički parket, Mario Monti je ispoljio kvalitete lukavog stratega šahovskog polja.

Na položaju privremenog premijera, koga nije izabrao narod već parlamentarni saziv i senat, „il profesore” Monti je početkom decembra najavio da se neće kandidovati na redovnim izborima, u martu iduće godine. Time je podstakao raspisivanje prevremenih izbora, odnosno njihovo pomeranje iz marta u februar. S druge strane, provocirao je najavu povratka Berluskonija, koja mu je donela političke poene i apele da ostane na položaju, ili da se vrati u vladu.

Jezuitski đak i, paradoksalno, istaknuti mason, Monti je osujetio očekivanja nemalog broja kritičara da će po isteku njegovog mandata doći do promene vlade i revizije političkog kursa koji je izazvao socijalne nemire i nespokoj širom Apenina.

Povod Montijevih političkih manevara predmet je brojnih spekulacija i nagađanja ko su nalogodavci. Govori se o pritiscima kojima je Monti, navodno, izložen. Rimska „Republika” ističe kao izvesno da grupa Bilderberg utiče na svog istaknutog člana Montija. Milanski dnevnik „Korijere dela sera” strategiju Marija Montija poredi sa taktikom bankara grupe „Goldman Saks” u čijim je redovima „pekao zanat” finansijskog eksperta.

Shodno rečenom, dalja izborna (i postizborna) iznenađenja u Italiji svakako bi trebalo očekivati – u duhu naslova šahovske studije ukrajinskog velemajstora Viktora Moskalenka: „Peštanski gambit – daleko više od ubojitog oružja iz potaje”.