Srbija nekad Danska danas

Od našeg specijalnog izveštača

Kopenhagen – Kod nas je rad izuzetno skup, praktično najskuplji u Evropi – ponavljaju Danci strancima u gotovo svakom razgovoru. „Zato moramo da napravimo najbolji proizvod koji možemo da prodamo po najboljoj ceni”. Ovom rečenicom oslikavaju uspeh svoje poljoprivrede, jer postižu za petinu veće cene od proseka Evropske unije.

U Danskoj prosečna zarada dostiže oko tri hiljade evra, a dažbine na plate na koje se oni žale iz sveg glasa su 50 odsto.

Danci s ponosom ističu da je poljoprivredno prehrambeni sektor jedan od najvažnijih. U njemu je zaposleno 140.000 ljudi, a izvozom ovih proizvoda godišnje zarade 14 milijardi evrašto je svega desetak odsto ukupnog izvoza. Ipak, poljoprivreda čini samo tri odsto njihovog BDP-a.

Uprkos ovdašnjem uvreženom mišljenju da danska država finansijski obilno pomaže poljoprivredu to nije tačno. Štaviše u njihovom budžetu nije predviđena ni jedna jedina kruna za to. Na novac mogu da računaju samo iz budžeta EU i to je oko 700 miliona evra godišnje.

– Mi smo, verovatno, jedina zemlja koja je protiv agrarnih plaćanja iz bilo kog budžeta, već smo za konkurenciju. Direktna plaćanja po hektaru samo nepotrebno podižu vrednost zemljišta – kaže Rene Kristiansen, predsednik Komiteta za hranu, poljoprivredu i ribarstvo danskog parlamenta.

U ovoj zemlji je obradivo 60 odsto zemlje ili ukupno 2,5 miliona hektara. Cena zemljišta je u proseku oko 20.000 evra po hektaru, a prosečni posed je 65 hektara.

Iako kažu da njihovih 5,5 miliona stanovnika hrani čak 15 miliona ljudi to zapravo čini samo 40.000 farmera. Smanjenje broja onih koji se bave poljoprivredom nije ni njih zaobišlo, jer su 1970. godine imali 140.000 farmi. U međuvremenu i veličina poseda se utrostručila.

Interesantno je da samo 10.000 farmera čine oni koji se računaju da rade ovaj posao sa punim radnim vremenom, a da su ostali ono što bi mi rekli vikend zemljoradnici. A na pitanje šta se to u poljoprivredi može raditi samo dva dana u nedelji odgovaraju da su to ratarstvo ili organska poljoprivreda. Na obrazovanje se puno polaže pa tako baš svi farmeri završe poljoprivrednu školu.

Farmer se u Danskoj ne postaje nasleđivanjem poseda, već preuzimanjem farme još za života roditelja. Država visokim porezima na nasleđivanje poseda praktično prinuđava naslednike da farmu kupe od roditelja uzimajući kredit na 30 godina. U ovoj zemlji poljoprivrednike kreditiraju specijalizovane kreditno štedne zadruge kod kojih je kamata na kratkoročne zajmove oko 2,5, a na dugoročne četiri odsto. Kriza je i kod njih u ovoj oblasti uzela danak pa se žale da teže dolaze do obrtnog kapitala. Danska je referendumom izabrala da ostane verna svojoj moneti kruni što je imalo svoju cenu, jer se farmeri žale da im je zaduživanje u švajcarskom franku – pojelo zaradu.

Koji je najvažniji danski poljoprivredni proizvod? Svinja. Godišnje proizvedu 25 miliona tovljenika, a prodaju je na svim kontinentima. Trenutna otkupna cena koju dobije farmer je 1,66 evra po kilogramu.

Podsećanja radi Kneževina Srbija je pre 150 godina svinjama snabdevala veliku Austrougarsku, a danas utovimo tek 3,5 milion tovljenika i postali smo uvoznici ovog mesa.

Celokupna proizvodnja ili tačnije 90 odsto svinja u ovoj zemlji zakolje se u jednoj jedinoj klanici „Danskoj kruni”. Pitanje monopola se ne postavlja ni u ovom slučaju, kao i kod praktično jedine mlekare „Alefud”, jer se svi prerađivači striktno pridržavaju regulative EU u ovoj oblasti.

Udruženja farmera ili nama bliže rečeno zadruge veoma su jake u ovoj zemlji. Na primer, vlasnik pomenute klanice je zadruga koja postoji već 125 godina, a njeni članovi su 9.000 farmera. Princip odlučivanja od koga se ne odstupa je jedan farmer jedan glas, bez obzira na to da li on godišnje proizvede 3.000 tovljenika ili 100.000.

Vlasnici kompletne prehrambene industrije u Danskoj su farmeri preko svojih kooperativa. Po istom principu radi i njihova savetodavna poljoprivredna služba koja se izdržava od prodaje kompjuterskih programa i drugih usluga istim tim farmerima. Na taj način godišnje „obrnu” čak 80 miliona evra.

Danska je i svetski lider u proizvodnji krzna od vizona i godišnje na taj način zarade čak milijardu evra.

Jovana Rabrenović