Sporni dolasci na naše teritorije

Ukoliko Srbija sutra, u Briselu, parafira jedinstven sporazum o viznim olakšicama i readmisiji, od sledeće godine trebalo bi da usledi uređeni povratak naših državljana koji borave u zemljama Evropske unije bez potrebnih dokumenata. Njihovo vraćanje u zemlju neće, međutim, biti masovnije nego što je bilo do sada, ali će, po svemu sudeći, biti brže.

Prema rečima Zorana Martinovića, pomoćnika direktora Službe za ljudska i manjinska prava Srbije i člana radne grupe za pregovore o jedinstvenom sporazumu o viznim olakšicama i readmisiji, mehanizmi povratka tih ljudi u biće, zapravo, nešto jednostavniji (s obzirom na to da su predviđeni neki kraći rokovi za odgovore na zahteve iz zemalja EU), pa će to "verovatno, dovoditi do bržih procedura povratka".

Pored toga, treba imati u vidu i činjenicu da mi već imamo bilateralne sporazume o readmisiji sa 12 zemlja EU, još od 1996. godine i da proces povratka "ilegalaca" iz tih zemalja traje, evo, već više od deset godina, pa su mnogi nekadašnji "ilegalci" već ovde.

– Zato se ne plašimo nekog većeg pritiska po potpisivanju ovog novog sporazuma – naglašava naš sagovornik.

Iako je u toku prethodnih rundi tehničkih razgovora ekspertskih delegacija Srbije i Evropske komisije usaglašen najveći deo teksta sporazuma o readmisiji, u završnim dogovorima, najavljenim za sledeću sredu, očekuje se konačan sporazum o još nekoliko spornih pitanja o kojima "postoji visok stepen saglasnosti". Reč je, pre svega, o članu sporazuma koji se odnosi na vraćanje i prihvatanje državljana trećih zemalja, odnosno kategoriji stranaca kojima je Srbija u nekom trenutku izdala boravišnu dozvolu ili vizu za ulazak u zemlju. Ukoliko su se oni, potom, našli na teritoriji neke od zemalja članica EU, po isteku vize ili boravka koje im je izdala ta zemlja, nastao je problem: ko treba da vrati i prihvati te ljude – da li Srbija ili zemlja čiji su oni državljani.

– Naš generalni predlog, koji je Evropska unija prihvatila, bio je da se ti ljudi, po svaku cenu, vrate u zemlju svog porekla – kaže Martinović, dodajući da, ipak, ima izuzetaka. To su osobe bez državljanstva za koje se ne može jasno utvrditi iz koje zemlje potiču.

On naglašava da je sporazum koji se sada nudi restriktivniji u pogledu tih izuzetaka, pa pretpostavlja da je potencijalna opasnost da će broj tih lica biti veći u odnosu na ono što je isključivano postojećim bilateralnim ugovorima koje Srbija već ima sa pojedinim državama EU.

Druga kategorija mogućih povratnika u našu zemlju, a koji nisu naši državljani, jesu oni koji su ilegalno ušli na teritoriju neke od zemalja EU sa naše teritorije.

– Ukoliko se dokaže da je određeno lice boravilo na teritoriji naše zemlje i dokaže se da je ilegalno ušlo u neku evropsku zemlju sa našeg prostora, moramo da ga primimo, osim ako nije bilo u tranzitu – tvrdi Martinović, navodeći da je to evropski standard kojeg mi ne možemo da se oslobodimo.

Treća sporna kategorija u ovom sporazumu su osobe koje nemaju državljanstvo Republike Srbije ili neke bivše države SFRJ, a čije je mesto rođenja ili prebivalište bilo u Srbiji 27. aprila 1992. godine (dan kada je praktično prestala da postoji bivša Jugoslavija).

– Tražimo formulu po kojoj bi se omogućilo da prihvatamo samo one koji bi mogli da steknu naše državljanstvo – objašnjava nam naš sagovornik.

To je, zapravo, prilično neizvesna kategorija, pa se naša strana plaši da se kroz ovaj "kanal" ne provuče veliki broj ljudi, kojima ne možemo da damo naše državljanstvo ni da ih integrišemo u našu sredinu.

U krugu naših pregovarača o ovom sporazumu i dalje se, inače, barata brojkom od stotinu do sto pedeset hiljada ljudi za koje bi članice EU mogle da traže readmisiju.

Ohrabrujuće je, međutim, to što je EU obećala da će od 2008. godine obezbediti finansijska sredstva iz svojih fondova za postepeni, uređeni povratak srpskih državljana, odnosno za njihovo socijalno-ekonomsko zbrinjavanje i ponovno uključivanje u ovdašnje društvo. Kad je reč o sumi koju ćemo moći da dobijemo za njihovu reintegraciju, ona zasad, prema rečima našeg sagovornika, nije određena. To će, verovatno, zavisiti od naših programa, na osnovu kojih ćemo da ispostavljamo zahteve za obezbeđenje tih sredstava za povratnike.

Služba za ljudska i manjinska prava već ima strategiju za obavljanje ovog posla. Ali, od lokalnih zajednica, centara za socijalni rad i tržišta rada očekuju se konkretni predlozi da bi se povratnici što brže uključili u ovdašnju sredinu.