Bitka za Ukrajinu

Predsednik Ukrajine Viktor Janukovič nije u utorak (18. decembra) otputovao u Moskvu na pregovore sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom. Može se samo nagađatida li se na ovaj korak odlučio sam ili pod pritiskom domaćih i spoljnihpolitičkih krugova. Vredi ipak pomenuti da je navedenog dana u ruskoj prestonici trebalo da se razgovara o stvarima od strateškog značaja za dve zemlje. Preciznije, o pridruživanju Ukrajine Carinskom savezu (CS), jedinstvenom trgovinskom prostoru koji, za sada, objedinjuje tri bivše sovjetske republike: Rusiju, Belorusiju i Kazahstan.

Neodlazak Janukoviča u Moskvu, kako je ocenio jedan analitičar, „odluka je bez presedana i jasno ukazuje na duboka razmimoilaženja u ukrajinskom establišmentu”. A ovaj put tačka sporenja jeste – da li se pridružiti CS-u i prihvatiti sve pogodnosti i sva odricanja, koje pripadanje jednom takvom savezu podrazumeva, ili se okrenuti nesigurnim obećanjima iz EU da bi i druga po veličini evropska država mogla jednoga dana da postane deo zapadne porodice. U tom smislu Kijevu obećavaju da bi već u novembru naredne godine, tokom samita Istočnog partnerstva koji će biti održan u Vilnjusu, mogao da računa na potpisivanje Dogovora o asocijaciji sa EU.

Janukoviču sigurno nije lako. Ceo proces zbližavanja sa EU skopčan je sa mnogo nedoslednosti od strane birokrata iz Brisela. U praksi to znači mnoga uslovljavanja koja prosto odišu primenom dvojnih standarda, promenu zakonskih i drugih propisa kojima se zadire u dnevni život građana Ukrajine, društvene odnose, tradiciju... Tu su i zahtevi koji se svode na jednostrano olakšavanje poslovanja evropskih firmi u ovoj zemlji. U takvim okolnostima, stav da je Ukrajini potrebna Evropa, a ne obratno, teško da može da bude opravdanje za izvestan osećaj poniženosti koji se javlja povremeno ali – neumitno.

Ni kod kuće stvari nisu sasvim definisane. Naime, prema istraživanju nemačkog radija Dojče vele, pre samo godinu dana broj Ukrajinaca koji su bili za ulazak u EU iznosio je 74 procenta. Danas je takvih 52 odsto, a trend pada poverenja u „zapadno bratstvo” i dalje je izražen. Istovremeno, broj pristalica ulaska u Carinski savez u stalnom je rastu i već je dostigao 46 procenata.

U takvim vodama Janukovič mora da dokazuje svu svoju političarsku veštinu. Jer ni u EU ni u CS ne pristaju da članstvo Ukrajine, ili bilo koje druge države, bude tek – polovično. Upravo stoga on mora dobro i pažljivo da odmerava. Običnim rečnikom kazano, ozbiljniji ulazak u evrointegracije sigurno ne bi doprineo da gas koji se za ukrajinska domaćinstva sada doprema iz Rusije bude – jevtiniji. Naprotiv, bivša sovjetska republika bi u slučaju okretanja leđa Rusiji bila tretirana kao i svaka druga zemlja EU. Ovo bi, moguće je, za posledicu imalo dodatna socijalna komešanja u zemlji i dalo bi opoziciji još poneki adut u zahtevima za smenu aktuelnog šefa države. Takođe, izgradnja gasovoda „Južni tok”, koja je nedavno i zvanično otpočela, izbija Ukrajini iz ruku adut jednog od ekskluzivnih snabdevača zapadnog dela kontinenta ruskim energentima.

Kako je preneo ruski dnevni list „Komersant”, u administraciji Janukoviča razradili su taktiku ulaska Ukrajine, ne u Carinski savez, već u Evroazijsku ekonomsku zajednicu koja takođe okuplja pojedine bivše sovjetske republike. Ipak, u Moskvi nisu spremni na takvu varijantu, pošto bi Ukrajina, dobivši popust na gas, mogla ne samo da odustane od članstva u CS već i da potom napusti evroazijske strukture. Slično je postupio Uzbekistan 2008, podseća list.

Ukrajinski put u EU „obogaćen” je, između ostalog, i jasnim zahtevom Brisela da iz zatvora bude puštena Julija Timošenko, lider opozicije i bivša premijerka. Pomenuta je u oktobru prošle godine osuđena na sedam godina robije zato što je, kao premijer (2010), potpisala ugovor o snabdevanju ruskim prirodnim gasom po svemu nepovoljan po Ukrajinu. Janukovič je svestan da bi, ukoliko bi udovoljio zahtevu Evropljana i pustio Timošenkovu iz zatvora, istoga trenutka bio suočen sa serijom opozicionih mitinga –koji bi u krajnjem ishodu doveli do njegove smene.

Posle svega ostaje pitanje: na koju će se stranu okrenuti Janukovič? Nema sumnje da je njemu podrška Rusije i te kako važna. Sa druge strane, eventualna naklonost Evrope mogla bi da mu produži ostanak na funkciji šefa države. Nepriklanjanje ni jednoj od dve strane, očigledno, nije mogućnost o kojoj se u ovom trenutku razmišlja.

Bitka za Ukrajinu se zahuktava. U toj bici EU i Rusija imaju svoje jasne računice. Izgleda da još jedino nedostaje jasna računica – Kijeva.