Stara priča o privatizaciji

Kada je u drugoj polovini 2001. usvojen Zakon o privatizaciji, najviši predstavnici vlasti su tvrdili kako će, zahvaljujući privatizaciji, do kraja 2002. na naše prostore stići najmanje deset od sto najvećih svetskih kompanija koje će da uvedu svetske principe poslovanja,ulože u novokupljena preduzeća i povećaju broj zaposlenih, a i država će dobiti značajna finansijska sredstva od privatizacije. To se nije desilo i danas postoji skoro opšta saglasnost da je izabran pogrešan model, te da je privatizacija u Srbiji urađena na katastrofalan način, pa smo kroz privatizaciju uglavnom dobili belosvetske i domaće kontroverzne biznismene koji su „očerupali” preduzeća, a radnike „izbacili” na ulicu. Uprkos tome, sada se može očekivati novi talas teorijskih „argumenata” u korist privatizacije jer na red dolazi prodaja ,,Telekoma”, a potom i EPS-a, ,,Srbijašuma”, „Srbijavoda”...

Tako se predsednik Centra za liberalno-demokratske studije nedavno (,,Politika”, Trilogija o privrednom rastu, 19. decembra) založio za privatizaciju i ostalih preduzeća u državnom vlasništvu, poput javnih preduzeća, jer bi to omogućilo povećanje efikasnosti. Polazi se od ekonomskog „aksioma” da je privatna svojina efikasnija od države, te da se privatizacijom preduzeće iz manje efikasnog prebacuje u efikasniji oblik svojine. Pri tome se previđa činjenica da danas postoji ogromna disperzija vlasništva (najkrupniji privatni akcionari imaju učešće od samo nekoliko procenata u velikim kompanijama), te da je došlo do razdvajanja vlasništva i upravljanja.

Upravljanje je (i kod privatnih i kod državnih kompanija) uvek posao profesionalnih menadžera, ali državno vlasništvo obezbeđuje stratešku kontrolu nad onim oblastima (kao što su telekomunikacije, energetika, bankarstvo, vodosnabdevanje…) čija je važnost za državu ogromna. U sledećoj godini očekuje se prodaja ,,Telekoma”, pa bi bilo zanimljivo pogledati šta se posle toga može očekivati. Iskustva naših suseda (Hrvatske, Makedonije i Mađarske), koji su prodali svoje dominantne telekomunikacione operatore ,,Dojče telekomu”, pokazuje da je novi vlasnik, pre svega, smanjio broj zaposlenih i povećao cene svojih usluga. Uzgred, recimo da je u Nemačkoj država najveći akcionar dominantnog telekomunikacionog operatora (i da nad njima ima stratešku kontrolu) kao i u mnogim drugim zapadnoevropskim zemljama.

Prema podacima kompanije Cullen international (kojuje zvanično angažovala Evropska komisija za analizu telekomunikacionog tržišta zemalja jugoistočne Evrope koje nisu u EU), cene telekomunikacionih usluga su najniže u Srbiji. Tako su cene mobilne telefonije u Hrvatskoj dva puta više nego u Srbiji. Kod fiksne telefonije cene lokalnih impulsa su od četiri do 10 puta više u regionu nego u Srbiji. Podaci iz navedene analize pokazuju da je znatno veće opterećenje zaposlenih u zemljama koje su prodale svoje operatore ,,Dojče telekomu” nego u centrali u samoj Nemačkoj. Tako je opterećenost u ,,Dojče telekomu” u samoj Nemačkoj 289 korisnika po zaposlenom, a u Hrvatskoj 463, u Makedoniji 800, u Mađarskoj 806. Iz ovoga proizlazi da zaposleni u zemljama koje su prodale svoje operatore nisu otpuštani zato što su višak, nego da bi ,,Dojče telekom” ostvario što veći profit. Opterećenost u ,,Telekomu Srbija” iznosi 372 korisnika po zaposlenom, što je slično zemljama u kojima operatori nisu prodati strancima (Švedska – 347, Slovenija – 356, Francuska – 377, Belgija–390).

Zbog smanjenja broja zaposlenih i povećanih cena telekomunikacionih usluga sigurno je da će „Dojče telekom” poslovati efikasnije, te da će korist imati ova kompanija i Nemačka, ali nije jasno koju korist od toga imaju naši susedi i njeni građani koji su svoje operatore prodali„Dojče telekomu”. Ili, što nam je bliže, sigurno je za centrale inostranih banaka čije banke-kćeri posluju u Srbiji važno što one posluju mnogo efikasnije (tačnije ostvaruju mnogo veće profite – koje uglavnom neoporezovane iznose iz Srbije) nego njeni delovi u sopstvenoj zemlji, ali od toga malu korist ima srpska privreda i njeni građani koji plaćaju lihvarske kamate.

*Redovni profesor univerziteta