Portret bez rama: Veroljub Stevanović

Hoće li najveći lokalpatriota na srpskoj političkoj sceni još jednom uspeti da se izvuče? Ovoga puta kao da ni sam u to nije siguran.

„Iz vrha države sam dobio obećanja da će institucije sistema prekontrolisati rad policije, ali niko nije konkretno reagovao”, u neverici vrti glavom predsednik stranke Zajedno za Šumadiju, drugi čovek Ujedinjenih regiona Srbije, gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović, čiji su prijatelji i stranački prvaci ovih dana završili iza rešetaka, osumnjičeni da su u finansijskim malverzacijama zgrnuli poveću svotu evra.

Zemljaku Nikoliću (Bajčetincu) veruje, ali sumnja da su hapšenja politički motivisana i da iza svega stoji sin predsednika Srbije, predsednik Izvršnog odbora SNS-a i lider kragujevačkih naprednjaka Radomir Nikolić.

Na sličan način je manevrisao i 2009, kada su mediji izveštavali o „sumnjivim” javnim nabavkama gradske vlasti. „Tadić je moj prijatelj, ali mi smešta neko iz vrha DS-a”, govorio je tada Stevanović, rekorder po broju gradonačelničkih mandata.

Ovo mu je treća uzastopna „titula”, a za prvog čoveka Kragujevca prvi put je izabran 1996, kada je, kao član SPO-a i lider kragujevačke opozicije, uspeo da pobedi Miloševićev SPS. Partija protiv koje je nekad bio spreman i oružjem da se bori danas mu je najpouzdaniji politički saveznik.

Za Kragujevac bi, kaže, učinio sve. Valjda je zato podržavao svaku srpsku vladu od 2000. godine, bez obzira na to ko ju je činio. Sa Đinđićem se borio za demokratiju, od 2004. do 2008. bio je uz Koštunicu i Ilića, posle uz Tadića i Dinkića, sa kojim je formirao URS, „družinu” koja bez njega ne bi prešla cenzus, a iz koje sada, dok se situacija u gradu lomi, dobija bezrezervnu (verbalnu) podršku.

Pre nego što se tu skrasio, Stevanović je promenio nekoliko partija. Kada je, ljut na Vuka i Danu što Kragujevčanima ne daju više prostora, demonstrativno istupio iz SPO-a, osnovao je SDPO (Srpski demokratski pokret obnove), a potom i Zajedno za Kragujevac, odnosno Zajedno za Šumadiju.

Stevanović je rođen 1946. u Malim Pčelicama. Odrastao je u Staroj radničkoj koloniji, naselju mangupa i golubara. Mada više nema svoje jato, drugare iz mladosti nije zaboravio. Pomaže im, baš kao i Radničkom, u kojem je, držeći sredinu terena, načinio prve fudbalske korake.

Pohađao je kragujevačku Gimnaziju, najstariju srpsku školu južno od Save i Dunava, a sa Mašinskog fakulteta otišao je pravo u fabriku. U „Zastavi” je bio načelnik proizvodnje i direktor „Montaže”. Funkciju direktora održavanja u Kliničko-bolničkom centru obavljao je desetak godina.

Svetu Goru je pohodio nebrojano puta, uz pomoć donatora Hilandaru je podario ambulantu, Kragujevčanima krst od 17 metara, a kad god bi ga na sednici Skupštine grada neko iznervirao, svoj odgovor bi počinjao citatima iz Biblije ili sada već čuvenom rečenicom „Ovoga mi krsta...”

Brane Kartalović