Pretakanje mora

Najmanje jednom godišnje, vođi tzv. ruskog komonvelta okupe se u nekoj od bivših sovjetskih republika, da utvrde način na koji bi se mogao udahnuti život njihovoj, potencijalno korisnoj, ali još mrtvoj zajednici.

Čemu bi ZND trebalo da posluži? Moskvi, da bi mogla imati osećaj da oko granica Rusije ima jastuk bezbednosti ? Zajedničkom, uzajamno korisnom tržištu članica ? Ruskom gospodarenju energijom iz centralne Azije? Ili je ZND svojevrsni završetak interesnog udruživanja Evrope, ali u delu okrenutom istoku kontinenta? Još jedna od dve formacije, čak potencijalno možda i slična EU?

Postoje takva mišljenja – da će se politička morfologija Evrope uobličiti na kraju krajeva kroz čvršću vezu i saradnju jedne istočne i jedne zapadne zajednice država. Ali, ako ih ima, ona su opet u "političkoj laboratoriji" Kremlja, gde jedan od "laboranata" (Gleb Pavlovski) veli – Rusija i njen potencijal su "projekat u nastanku". Dakle, izvolite. Ako neko ima interesa i želi da "uloži u projekat", može se pridružiti.

Prostor, resursi, stotine miliona ljudi, zar to nije potencijal? Pritom, predsednik Rusije Putin nastoji da ukloni podozrenja, u vezi sa doskoro gospodarećom ulogom Moskve u sovjetskoj zajednici.

Priđite, poručuje Putin. Nije reč ni o kakvom novom SSSR. "Ponovno sazdavanje SSSR bilo bi kontraproduktivno. U budućnost treba gledati polazeći od realnosti izgradnje Jedinstvenog ekonomskog prostora". A šta će biti dalje – jedinstveni parlament i vlada, to je "daleka perspektiva koja se još i ne razmatra".

Zanimljivo, ovako cvetna politička polja, u stanju su da izmame maštanja u dalekoj Srbiji (u vreme Miloševića, iz Beograda je nuđeno da Rusija u zajednicu s Belorusijom učlani i Srbiju!), ali ne proizvode efekat kod onih koji su maštali unutar SSSR.

Skupovi vođa ZND sveli su se na foto-prilike.

Prošle godine, lideri gosti predsednika Rusije pojavili su se, na primer, na moskovskom hipodromu. (Putin je čak, kladeći se na "nemoguće", da jednu od trka dobiju dva grla istovremeno, poneo kući dobitak s kladionice!) Ali, ni slični trenuci ne prikrivaju "društveni problem" ZND. Ne računajući Lukašenka, koji je odbio dolazak na hipodrom jer "više voli fudbal" – na trkalištu nije bilo ni šefova Jermenije, Gruzije, Turkmenistana i Ukrajine. Nisu ni došli u Moskvu.

Radni sastanak protekao je bez glasila. Držalo se, biće lakše da svaki od lidera slobodno saopšti ideje o svrsi i nameni "komonvelta".

Za šesnaest godina, ZND je dono čak 1.600 različitih odluka, ali malo je ostvarenih. Iz kojih razloga? Da li Zajednicu parališe osovina bojkota Ukrajine i Gruzije, sa afinitetom za zapadnu, a ne istočnu evropsku integraciju? Da li je to nezadovoljstvo ponašanjem Kremlja, sklonog da "šteluje privrženost" klubu ekonomskim stegama? Recimo, obustavom uvoza vina iz Moldavije i radnika Gruzije.

Prošle godine je odlučeno da se sve sabere i iznese na radni sto, da se vidi. Važne misije koordinatora napora latio se Kazahstan, predsednik Nazarbajev. U tom smislu, znatiželjno je iščekivan neformalni sastanak dvanaestorice lidera, 12. juna u Sankt Peterburgu. Međutim, velike, spasonosne ideje ruskog "komonvelta" nema na političkom horizontu i dalje. "Proizilazi, jača je energija razlaza nego integracioni napor", priznao je Nazarbajev.

Iz tih razloga, sada će se pokušati "malim koracima". "Da bi se izbegli debatovanje o mnogo pitanja i razočaranje neostvarenim dokumentima, odlučeno je da se rešava po jedno pitanje godišnje", saopštio je Nazarbajev. "Ove godine, razmotriće se pitanje migracije". Sledeći samit ZND, oktobra u Dušanbeu, u Tadžikistanu. Kraj