Što ne štediš u rubljama

Kao i svake godine, familija se opet okupila kod ujne Rade na Svetog Nikolu. Skoro u istom sastavu, samo godinu dana stariji. Atmosfera kao da nam izbori predstoje sutra. Samo me ovaj put nije dočekalo ono: „I, šta kažeš?“ Umesto toga samo upitni pogledi. Dok je većina muških u drugoj sobi gledala na TV košarku, žene su počele sa rešetanjem. Žene u Srbiji danas su ofanzivnije od muškaraca. U svemu.

– Šta kažeš za smak sveta – kreće Duška, politički guru ženskog dela familije, inače vlasnica butika u kojem se oblače žene najvažnijih političara u Srbiji.

Ništa, pokušavam da se ogradim od provokacija.

– Ako dođe do smaka sveta, rešavamo i pitanje Kosova, a mi ćemo ipak opstati, jer smo nebeski narod, mi smo prijatelji vanzemaljaca – klikće Aleksandra zvana Laki, inače vlasnica splava i turističke agencije, a ima i tri automobila.

– Na Kosovu je već smak sveta, tamo su kancerogena oboljenja u takvom porastu da Albanaca uskoro neće ni biti – opet će Duška – nego, da li znate da su piramide spasonosna arhitektura da se preživi smak sveta, a kuće u Srbiji imaju krov u obliku piramide.

Stvarno, nisam to znao.

– Sve je to prljava igra ovih iz EU, oni su vampiri i dok mi ćutimo nema nam spasa. Mi smo u dužničkom ropstvu, naša je privreda ekonomija kredita – viče Laki i maše rukama.

– Narod je najjača sila, a kod nas narod se još nije desio, mi smo pod kontrolom, nad nama je izvršena lobotomija – dodaje Duška.

– Čekaj, ti pozivaš na ulicu na ustanak?

– More, motke da rade, za koga sam ja glasala prošle godine, šta mi bi, ruku sada da odsečem?

– Mi smo jedan miran i pošten narod – kaže Sanja – radila sam s Italijanima, s Englezima, sa Francuzima, sve sami lopovi.

– Nismo mi dobar narod – ubacuje se Tanja – evo, moju komšinicu, kada se vratila iz bolnice, nije obilazila rodbina već prijatelj Husein, on se svakog dana molio za nju.

– Stvar je u veri – dodaje ujna Milica.

– Pa i nas je vera održala – kaže Sanja.

– EU je stara fuksa – pojačava tempo Duška – neće niko u EU.

– Ja se ježim od tih teza da je Zapad truo, jesi li ti, Miro, za Amerikance ili za Ruse – pita me ujna Milica.

– Ja sam za nas.

– Pusti Milicu, ona je za EU.

– I jesam, eno ga Desko, godinama je u Beču, ima penziju od 1.300 evra i sasvim dobro živi, jer je sve jeftinije nego u Beogradu. Čak mu i država Austrija plaća novo zubalo do 900 evra.

– I ti si sada zbog Deskovog zubala za EU – ne da se Duška.

– Gledaj cipele u Milice, iz Beča su – gurka me moja tetka Tatjana Pavlović, koja je nekada radila na specijalnom aparatu za kopiranje tajnih vojnih projekata u Vojnotehničkom institutu u Katanićevoj. Imam ujnu koja je radila u specijalnoj službi Ministarstva spoljnih poslova SFRJ i tetku koja je radila specijalne poslove za JNA. Šta ćete, istina je, skroz militantna familija.

– Da li sam ja onda izdajnik ako sam za EU – ogorčena je ujna Milica.

– Jesi Milice, ti si izdajnik – kaže joj ujna Rada. Ujna Rada je protiv EU.

– A zašto onda svi štedite u evrima, što ne štedite u rubljama – pobedonosno će Milica.

– Evropa želi da nam uvali radioaktivni otpad, samo zato smo im interesantni – nastavlja Duška.

– Ti Duška ćuti, na tebi je „prada“ haljina od 2.000 evra, o čemu ti zapravo pričaš?

– A zašto renoviraju turbe „Zmaj od Noćaja“, mene samo to interesuje – javlja se Laki, vlasnica splava, tri automobila i turističke agencije.

– Svi ovde trabunjate o problemima, niko ni da spomene neko rešenje, no ako EU od nas traži da priznamo Kosovo onda sam i ja protiv EU – konstruktivno će Milica.

– Mislim da Srbima nedostaje seksa, evo, rekli su da će na dan smaka sveta Beograd biti najveća erotska rupa na kugli zemaljskoj – polusanjivo se opet javila Sanja.

– Mene naše tajne službe slušaju, imam stalno nekakav eho u telefonu – upitno me gleda Laki.
I svi se upitno zabuljiše u mom pravcu.

– ’Ajde braco, priznaj nam sada, evo ovde pred svima, za koga ti radiš – mazno me grli moja sestra Ceca.

Iz druge sobe izlazi zet Ivan, za koga sam mislio da navija za „Zvezdu“, a on je partizanovac i to je shvatio kao tešku uvredu.

– Osta li živ?

– Jedva...