Што не штедиш у рубљама

Као и сваке године, фамилија се опет окупила код ујне Раде на Светог Николу. Скоро у истом саставу, само годину дана старији. Атмосфера као да нам избори предстоје сутра. Само ме овај пут није дочекало оно: „И, шта кажеш?“ Уместо тога само упитни погледи. Док је већина мушких у другој соби гледала на ТВ кошарку, жене су почеле са решетањем. Жене у Србији данас су офанзивније од мушкараца. У свему.

– Шта кажеш за смак света – креће Душка, политички гуру женског дела фамилије, иначе власница бутика у којем се облаче жене најважнијих политичара у Србији.

Ништа, покушавам да се оградим од провокација.

– Ако дође до смака света, решавамо и питање Косова, а ми ћемо ипак опстати, јер смо небески народ, ми смо пријатељи ванземаљаца – кликће Александра звана Лаки, иначе власница сплава и туристичке агенције, а има и три аутомобила.

– На Косову је већ смак света, тамо су канцерогена обољења у таквом порасту да Албанаца ускоро неће ни бити – опет ће Душка – него, да ли знате да су пирамиде спасоносна архитектура да се преживи смак света, а куће у Србији имају кров у облику пирамиде.

Стварно, нисам то знао.

– Све је то прљава игра ових из ЕУ, они су вампири и док ми ћутимо нема нам спаса. Ми смо у дужничком ропству, наша је привреда економија кредита – виче Лаки и маше рукама.

– Народ је најјача сила, а код нас народ се још није десио, ми смо под контролом, над нама је извршена лоботомија – додаје Душка.

– Чекај, ти позиваш на улицу на устанак?

– Море, мотке да раде, за кога сам ја гласала прошле године, шта ми би, руку сада да одсечем?

– Ми смо један миран и поштен народ – каже Сања – радила сам с Италијанима, с Енглезима, са Французима, све сами лопови.

– Нисмо ми добар народ – убацује се Тања – ево, моју комшиницу, када се вратила из болнице, није обилазила родбина већ пријатељ Хусеин, он се сваког дана молио за њу.

– Ствар је у вери – додаје ујна Милица.

– Па и нас је вера одржала – каже Сања.

– ЕУ је стара фукса – појачава темпо Душка – неће нико у ЕУ.

– Ја се јежим од тих теза да је Запад труо, јеси ли ти, Миро, за Американце или за Русе – пита ме ујна Милица.

– Ја сам за нас.

– Пусти Милицу, она је за ЕУ.

– И јесам, ено га Деско, годинама је у Бечу, има пензију од 1.300 евра и сасвим добро живи, јер је све јефтиније него у Београду. Чак му и држава Аустрија плаћа ново зубало до 900 евра.

– И ти си сада због Десковог зубала за ЕУ – не да се Душка.

– Гледај ципеле у Милице, из Беча су – гурка ме моја тетка Татјана Павловић, која је некада радила на специјалном апарату за копирање тајних војних пројеката у Војнотехничком институту у Катанићевој. Имам ујну која је радила у специјалној служби Министарства спољних послова СФРЈ и тетку која је радила специјалне послове за ЈНА. Шта ћете, истина је, скроз милитантна фамилија.

– Да ли сам ја онда издајник ако сам за ЕУ – огорчена је ујна Милица.

– Јеси Милице, ти си издајник – каже јој ујна Рада. Ујна Рада је против ЕУ.

– А зашто онда сви штедите у еврима, што не штедите у рубљама – победоносно ће Милица.

– Европа жели да нам ували радиоактивни отпад, само зато смо им интересантни – наставља Душка.

– Ти Душка ћути, на теби је „прада“ хаљина од 2.000 евра, о чему ти заправо причаш?

– А зашто реновирају турбе „Змај од Ноћаја“, мене само то интересује – јавља се Лаки, власница сплава, три аутомобила и туристичке агенције.

– Сви овде трабуњате о проблемима, нико ни да спомене неко решење, но ако ЕУ од нас тражи да признамо Косово онда сам и ја против ЕУ – конструктивно ће Милица.

– Мислим да Србима недостаје секса, ево, рекли су да ће на дан смака света Београд бити највећа еротска рупа на кугли земаљској – полусањиво се опет јавила Сања.

– Мене наше тајне службе слушају, имам стално некакав ехо у телефону – упитно ме гледа Лаки.
И сви се упитно забуљише у мом правцу.

– ’Ајде брацо, признај нам сада, ево овде пред свима, за кога ти радиш – мазно ме грли моја сестра Цеца.

Из друге собе излази зет Иван, за кога сам мислио да навија за „Звезду“, а он је партизановац и то је схватио као тешку увреду.

– Оста ли жив?

– Једва...