Mali „fijat” čeka velikog

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Sjajni, u svim mogućim bojama, njih najmanje hiljadu, svih boja – uredno su postrojeni za svakodnevno smotru. Pravilo je da kad jedan ode, drugi odmah dođe na njegovo mesto.

Reč je automobilima u auto-centru „Krisvel” u Gejtersburgu – gradu u državi Merilend, na oko 50 kilometara od centra Vašingtona, jednim od najvećih „dilera” koji opslužuje američku prestonici i okolinu – inače region sa najvišim životnim standardom u Americi. Bogati kupci, pa otuda i bogata ponuda: ovde se može kupiti i odmah odvesti sve što nude – „honda”, „nisan”, „krajsler”, „isuzu”, „ševrolet”, a od prošle godine i – „fijat”.

„Fijat”, koji se u Ameriku vratio 2011, posle pauze duge 28 godina, na neki način je američka firma, pošto je većinski vlasnik „Krajslera”, koji je, čvrsta ruka Serđa Markionea, ne samo izvukla iz bankrota, nego i preporodila – trenutno je profitabilniji od „Dženeral motorsa” i „Forda”, sa kojima čini „veliku trojku” iz Detroita.

U „Krisvelu”, porodičnoj firmi koja postoji od 1972, „Fijat” ima poseban salon (ili „studio” kako ga zvanično zovu). To je kao i ostalih oko 150, koliko ih je za dve godine podignuto u celoj Americi, tipsko zdanje u crvenoj i sivoj boji, ni preveliko ni premalo – u skladu sa robom koju nudi, i koju tek namerava da nudi.

Direktor auto-salona u Gejtersburgu na svojoj košulji ima pločicu na kojoj piše Džils Bibik. To je amerikanizovano ime 40-godišnjaka koji je kršten u crkvi Svetog Save u Londonu kao Željko Bibić, čiji je deda iz sela Baljaka kod Drniša, emigrirao 1945, a otac Nikola oko 15 godina kasnije, da bi u Oksfordu upoznao jednu Draginju iz Inđije i zasnovao porodicu. Željko se onda zaljubio u Amerikanku Kirsten koja ga je 1999. dovela u Novi svet.

Prvo što smo ga pitali bilo je zašto je posao koji radi na tako lošem glasu – prema istraživanju „Galupa”, to je profesija koja je po etičnosti i poštenju najniže rangirana (odmah do nje su članovi Kongresa).

„To je reputacija stečena u nekim drugim vremenima, koje je teško osloboditi se”, objašnjava on. „Razlog za to je što je kupovina automobila ovde proces u kojem se mnogo pregovara. Čak i kad dobije veoma dobru cenu, kupac misli da je mogao da prođe bolje. Što se prodavca tiče on je pod pritiskom da što pre proda, pa ponekad pretera u ubeđivanju. Ovde, u ’Fijatu’, to je mnogo opuštenije, mi odmah dajemo veoma dobru ponudu, kupcu omogućavamo da auto isproba i smatramo da se auto sam prodaje, ako se kupcu sviđa.

Kupci danas, zahvaljujući internetu, dolaze sasvim obavešteni i to je glavna razlika u odnosu na nekadašnja vremena. Naše je samo da im pokažemo šta sve ovde imamo i pomognemo da izaberu.”

Izabrati nije jednostavno – u salonu i ispred njega parkirano je oko 150 malih „fijata 500” u svim bojama, modelima, nivoima opreme. Cena je od 15.000 do 28.000 dolara – trenutni hit je „nabildovani” brzi „abart”.

Ko kupuje „fijate”? „Kad smo tek počeli, među prvim kupcima bili su Evropljani, istočnoevropski imigranti, naravno i Italijani, kao i ljudi koji su poznavali brend. Tada smo pomislili – u redu, prodavaćemo samo Evropljanima u Americi. Ali kako je vreme prolazilo, pojavili su se penzioneri, mladi i drugi. Sve u svemu, dve godine kasnije, znamo da su naši kupci svi oni koji imaju dovoljno prihoda da sebi mogu da priušte i auto za zabavu, da ga pokažu zbog njegovog stila i dizajna. Sve više je i mlađih urbanih profesionalaca kojima treba automobil koji je ekonomičan i zgodan za kretanje i parkiranje po gradu.”

Željko Bibić, čija mesečna zarada, kao i ona trojice pomoćnika u salonu, zavisi od broja prodatih automobila, iskreno kaže da se raduje dolasku većeg „fijata 500L” iz Srbije (manji se pravi u Meksiku). Koga vidi kao mušterije?

„Sa ’500L’ u ponudi, koji ima četvora vrata, mesta za pet putnika i dovoljno prtljažnog prostora, očekujemo da nam dođu novi klijenti: mlade porodice koje traže automobil za svakodnevne praktične potrebe kao što je prevoz dece u školu, odlazak na sportske događaje, u kupovinu. Uveren sam da će nam ’fijat’ iz Srbije dovesti kupce koje još nismo videli. Veb-sajt ’Fijat SAD’ ga najavljuje za leto 2013, što praktično znači da bi mi mogli da ga poručujemo za naše zalihe već početkom proleća. Ne znamo još cenu, ali pretpostavljam da će biti negde od oko 20.000, pa naviše...”

Željko, koji ima britansko i američko državljanstvo, kaže da namerava da se raspita ima li pravo i na srpski pasoš, jer želi da „ističe svoje poreklo”. Srpski govori „onako”, ali zna ćirilicu. Ima troje dece: Nikolu (13), Anu (9) i Aleksandra (7). U Srbiji je bio pre dve godine, a slavi Svetog Nikolu.