Мали „фијат” чека великог

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Сјајни, у свим могућим бојама, њих најмање хиљаду, свих боја – уредно су постројени за свакодневно смотру. Правило је да кад један оде, други одмах дође на његово место.

Реч је аутомобилима у ауто-центру „Крисвел” у Гејтерсбургу – граду у држави Мериленд, на око 50 километара од центра Вашингтона, једним од највећих „дилера” који опслужује америчку престоници и околину – иначе регион са највишим животним стандардом у Америци. Богати купци, па отуда и богата понуда: овде се може купити и одмах одвести све што нуде – „хонда”, „нисан”, „крајслер”, „исузу”, „шевролет”, а од прошле године и – „фијат”.

„Фијат”, који се у Америку вратио 2011, после паузе дуге 28 година, на неки начин је америчка фирма, пошто је већински власник „Крајслера”, који је, чврста рука Серђа Маркионеа, не само извукла из банкрота, него и препородила – тренутно је профитабилнији од „Џенерал моторса” и „Форда”, са којима чини „велику тројку” из Детроита.

У „Крисвелу”, породичној фирми која постоји од 1972, „Фијат” има посебан салон (или „студио” како га званично зову). То је као и осталих око 150, колико их је за две године подигнуто у целој Америци, типско здање у црвеној и сивој боји, ни превелико ни премало – у складу са робом коју нуди, и коју тек намерава да нуди.

Директор ауто-салона у Гејтерсбургу на својој кошуљи има плочицу на којој пише Џилс Бибик. То је американизовано име 40-годишњака који је крштен у цркви Светог Саве у Лондону као Жељко Бибић, чији је деда из села Баљака код Дрниша, емигрирао 1945, а отац Никола око 15 година касније, да би у Оксфорду упознао једну Драгињу из Инђије и засновао породицу. Жељко се онда заљубио у Американку Кирстен која га је 1999. довела у Нови свет.

Прво што смо га питали било је зашто је посао који ради на тако лошем гласу – према истраживању „Галупа”, то је професија која је по етичности и поштењу најниже рангирана (одмах до ње су чланови Конгреса).

„То је репутација стечена у неким другим временима, које је тешко ослободити се”, објашњава он. „Разлог за то је што је куповина аутомобила овде процес у којем се много преговара. Чак и кад добије веома добру цену, купац мисли да је могао да прође боље. Што се продавца тиче он је под притиском да што пре прода, па понекад претера у убеђивању. Овде, у ’Фијату’, то је много опуштеније, ми одмах дајемо веома добру понуду, купцу омогућавамо да ауто испроба и сматрамо да се ауто сам продаје, ако се купцу свиђа.

Купци данас, захваљујући интернету, долазе сасвим обавештени и то је главна разлика у односу на некадашња времена. Наше је само да им покажемо шта све овде имамо и помогнемо да изаберу.”

Изабрати није једноставно – у салону и испред њега паркирано је око 150 малих „фијата 500” у свим бојама, моделима, нивоима опреме. Цена је од 15.000 до 28.000 долара – тренутни хит је „набилдовани” брзи „абарт”.

Ко купује „фијате”? „Кад смо тек почели, међу првим купцима били су Европљани, источноевропски имигранти, наравно и Италијани, као и људи који су познавали бренд. Тада смо помислили – у реду, продаваћемо само Европљанима у Америци. Али како је време пролазило, појавили су се пензионери, млади и други. Све у свему, две године касније, знамо да су наши купци сви они који имају довољно прихода да себи могу да приуште и ауто за забаву, да га покажу због његовог стила и дизајна. Све више је и млађих урбаних професионалаца којима треба аутомобил који је економичан и згодан за кретање и паркирање по граду.”

Жељко Бибић, чија месечна зарада, као и она тројице помоћника у салону, зависи од броја продатих аутомобила, искрено каже да се радује доласку већег „фијата 500Л” из Србије (мањи се прави у Мексику). Кога види као муштерије?

„Са ’500Л’ у понуди, који има четвора врата, места за пет путника и довољно пртљажног простора, очекујемо да нам дођу нови клијенти: младе породице које траже аутомобил за свакодневне практичне потребе као што је превоз деце у школу, одлазак на спортске догађаје, у куповину. Уверен сам да ће нам ’фијат’ из Србије довести купце које још нисмо видели. Веб-сајт ’Фијат САД’ га најављује за лето 2013, што практично значи да би ми могли да га поручујемо за наше залихе већ почетком пролећа. Не знамо још цену, али претпостављам да ће бити негде од око 20.000, па навише...”

Жељко, који има британско и америчко држављанство, каже да намерава да се распита има ли право и на српски пасош, јер жели да „истиче своје порекло”. Српски говори „онако”, али зна ћирилицу. Има троје деце: Николу (13), Ану (9) и Александра (7). У Србији је био пре две године, а слави Светог Николу.