Zdrava hrana sumnjivog kvaliteta

Nova tura vanilica stiže na rafove. Radnik u žurbi zaboravlja da stavi rukavice, pa golim rukama slaže kolačiće u staklenu vitrinu. Prethodno je nije ni očistio od mrvica. Ostale poslastice iz rinfuza preuzima iz već otvorene kartonske kutije na kojoj srećom postoji deklaracija o poreklu robe i roku upotrebe. Nezaštićene vanilice noće u stražnjem delu dućana. Niko od kolega nije preterano zabrinut hoće li se u slatkiše koji se prodaju na meru možda ušunjati nezvani gosti – bube ili miševi.

Potrošači koji redovno pazare u prodavnicama zdrave hrane najčešće zatvaraju oči pred ovakvim prizorima. Oni kojima se ipak desilo da uz puding ili čaj kupljen na meru, u kesici dobiju i bubu ili kamenčić, gotovo nikada slučaj ne prijavljuju inspektorima. Mnogi ni ne znaju kojoj bi inspekciji uopšte mogli da se požale, a maltene niko od kupaca ne obraća pažnju na to da li je u špajzevima „zdrave hrane” uopšte dozvoljena prodaja čajeva ili pudinga na meru.

– Prehrambeni proizvodi koji se mogu prodavati u rinfuznom stanju moraju biti vidno deklarisani i u roku upotrebe.Reč je o bombonama, finim pekarskim proizvodima, trajnim slatkim i slanim kolačima, pahuljicama, musliju,ekspandiranim i suvopečenim proizvodima, korama za pite savijače, biološki konzervisanom povrću (kupus, krastavac, zeleni paradajz), sušenom voću druge klase... Do sada nismo dobijali pritužbe građana o prodajnim mestima „zdrave hrane”, ali su najčešće nepravilnosti sa kojima se inspekcija susreće nepropisno deklarisanje robe i nedozvoljena prodaja u rinfuzu za one proizvode kod kojih to nije dozvoljeno – kažu u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, podsećajući da su vlasnici ovakvih prodavnica u obavezi da se upišu u Centralni registar objekata koji vodi ovo ministarstvo.

– Od jula prošle godine, kada je na snagu stupio Zakon o bezbednosti hrane, izdato je više od 25.000 potvrda o upisu u registar, a prema ranijim podacima u Srbiji nema više od 200 objekata koji se u većem obimu bave prometom hrane u rinfuzu. Zemlje iz kojih stiže najviše proizvoda u prodavnice zdrave hrane su Japan, Švajcarska, Poljska, Nemačka i Kina. Uvoze se pečurke i proizvodi od pečuraka, začini i čajevi, šećer, skrob i njihovi proizvodi, kakao, čokolade, voće i povrće i proizvodi od njih, voćni sokovi, osvežavajuća bezalkoholna pića... – dodaju u ministarstvu.

U Pokretu za zaštitu potrošača upozoravaju da se u ovakvim radnjama sve više prodaju namirnice koje ne spadaju u kategoriju„zdrave hrane”.

– Za takvu situaciju zaslužan je pojednostavljen postupak pri otvaranju radnje, jer vlasnici očito nisu ograničeni samo na prodaju organske hrane, već rafove mogu napuniti i drugom robom. Kada potrošač otvori vrata nekog špajza, na rafovima može da uoči i namirnicetretiraneštetnim aditivima ili bilo kakvim hemijskim dodacima. Time se kupci obmanjuju i njihovo poverenje izigrava – uverava Petar Bogosavljević, predsednik pokreta.

Da građani nisu uvek dovoljno obrazovani i ne prepoznaju kvalitetne namirnice već kupuju u radnjama zdrave hrane prethodno ne proveravajući šta piše na etiketama, potvrđuje i nutricionista Milka Raičević.

– I sanitarni inspektoribi trebalo više da kontrolišu radnje zdrave hrane. Jer, pod velikim je znakom pitanja gde se takva hrana lageruje i kako se transportuje. U dućanima ovog tipa sve namirnice stoje otpakovane, etikete sa rokom važenja i sastava proizvoda nisu vidno zalepljene po vitrinama. U tim prodavnicama mahom nisu ni istaknuta obaveštenja o završenoj deratizaciji. Kada dopunjuju rafove prodavci dosipaju proizvode na iste površine iako to ne bi smeli da rade bez prethodnog čišćenja – nabraja Raičevićeva, podsećajući da bi potrošačima bilo mnogo lakše kada bi u svakoj takvoj radnji, uz prodavce, na usluzi imali i nutricionistu.    

U sanitarnoj inspekciji Ministarstva zdravlja ističu da redovno obilaze prodavnice „zdrave hrane” i kontrolišu higijenu prostorija i opreme.

– Hrana može da bude potpuno bezbedna i da se čuva u adekvatnim uslovima, ali način usluživanja – sporan. Jer, ako osoblje ne postupa po pravilima može doći do sekundarnog zagađenja namirnica. Prodavcima zato nije dozvoljeno da uslužuju golim i nezaštićenim rukama, za to postoji adekvatna oprema, kašika ili zaštitna rukavica. Građani imaju pravo da opomenu prodavca i da ga prijave upravniku objekta. Ukoliko se u međuvremenu ništa ne promeni, treba da se jave dežurnoj službi naše inspekcije na 011/3130-886 – poručuje dr Zoran Panajotović, načelnik Republičke sanitarne inspekcije, podsećajući da inspektori izlaze na teren po svakoj prijavi.

– Problem je međutim što nam se korisnici retko kad žale. Kada primete higijenske nepravilnosti u ovakvim objektima, obično samo izraze svoje nezadovoljstvo, pa se priča tu uglavnom završava – otkriva dr Panajotović.