Здрава храна сумњивог квалитета

Нова тура ванилица стиже на рафове. Радник у журби заборавља да стави рукавице, па голим рукама слаже колачиће у стаклену витрину. Претходно је није ни очистио од мрвица. Остале посластице из ринфуза преузима из већ отворене картонске кутије на којој срећом постоји декларација о пореклу робе и року употребе. Незаштићене ванилице ноће у стражњем делу дућана. Нико од колега није претерано забринут хоће ли се у слаткише који се продају на меру можда ушуњати незвани гости – бубе или мишеви.

Потрошачи који редовно пазаре у продавницама здраве хране најчешће затварају очи пред оваквим призорима. Они којима се ипак десило да уз пудинг или чај купљен на меру, у кесици добију и бубу или каменчић, готово никада случај не пријављују инспекторима. Многи ни не знају којој би инспекцији уопште могли да се пожале, а малтене нико од купаца не обраћа пажњу на то да ли је у шпајзевима „здраве хране” уопште дозвољена продаја чајева или пудинга на меру.

– Прехрамбени производи који се могу продавати у ринфузном стању морају бити видно декларисани и у року употребе.Реч је о бомбонама, финим пекарским производима, трајним слатким и сланим колачима, пахуљицама, муслију,експандираним и сувопеченим производима, корама за пите савијаче, биолошки конзервисаном поврћу (купус, краставац, зелени парадајз), сушеном воћу друге класе... До сада нисмо добијали притужбе грађана о продајним местима „здраве хране”, али су најчешће неправилности са којима се инспекција сусреће непрописно декларисање робе и недозвољена продаја у ринфузу за оне производе код којих то није дозвољено – кажу у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде, подсећајући да су власници оваквих продавница у обавези да се упишу у Централни регистар објеката који води ово министарство.

– Од јула прошле године, када је на снагу ступио Закон о безбедности хране, издато је више од 25.000 потврда о упису у регистар, а према ранијим подацима у Србији нема више од 200 објеката који се у већем обиму баве прометом хране у ринфузу. Земље из којих стиже највише производа у продавнице здраве хране су Јапан, Швајцарска, Пољска, Немачка и Кина. Увозе се печурке и производи од печурака, зачини и чајеви, шећер, скроб и њихови производи, какао, чоколаде, воће и поврће и производи од њих, воћни сокови, освежавајућа безалкохолна пића... – додају у министарству.

У Покрету за заштиту потрошача упозоравају да се у оваквим радњама све више продају намирнице које не спадају у категорију„здраве хране”.

– За такву ситуацију заслужан је поједностављен поступак при отварању радње, јер власници очито нису ограничени само на продају органске хране, већ рафове могу напунити и другом робом. Када потрошач отвори врата неког шпајза, на рафовима може да уочи и намирницетретиранештетним адитивима или било каквим хемијским додацима. Тиме се купци обмањују и њихово поверење изиграва – уверава Петар Богосављевић, председник покрета.

Да грађани нису увек довољно образовани и не препознају квалитетне намирнице већ купују у радњама здраве хране претходно не проверавајући шта пише на етикетама, потврђује и нутрициониста Милка Раичевић.

– И санитарни инспекториби требало више да контролишу радње здраве хране. Јер, под великим је знаком питања где се таква храна лагерује и како се транспортује. У дућанима овог типа све намирнице стоје отпаковане, етикете са роком важења и састава производа нису видно залепљене по витринама. У тим продавницама махом нису ни истакнута обавештења о завршеној дератизацији. Када допуњују рафове продавци досипају производе на исте површине иако то не би смели да раде без претходног чишћења – набраја Раичевићева, подсећајући да би потрошачима било много лакше када би у свакој таквој радњи, уз продавце, на услузи имали и нутриционисту.    

У санитарној инспекцији Министарства здравља истичу да редовно обилазе продавнице „здраве хране” и контролишу хигијену просторија и опреме.

– Храна може да буде потпуно безбедна и да се чува у адекватним условима, али начин услуживања – споран. Јер, ако особље не поступа по правилима може доћи до секундарног загађења намирница. Продавцима зато није дозвољено да услужују голим и незаштићеним рукама, за то постоји адекватна опрема, кашика или заштитна рукавица. Грађани имају право да опомену продавца и да га пријаве управнику објекта. Уколико се у међувремену ништа не промени, треба да се јаве дежурној служби наше инспекције на 011/3130-886 – поручује др Зоран Панајотовић, начелник Републичке санитарне инспекције, подсећајући да инспектори излазе на терен по свакој пријави.

– Проблем је међутим што нам се корисници ретко кад жале. Када примете хигијенске неправилности у оваквим објектима, обично само изразе своје незадовољство, па се прича ту углавном завршава – открива др Панајотовић.