Subota, 01.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Holanđani tragaju za srpskim grobovima

Спомен обележје у холандском граду Гардерену (Фото из личне архиве)

Kraljevo – Miodrag Gavrović, osamdesetjednogodišnji zemljoradnik iz Miločaja kod Kraljeva pre dva dana je tek, posle više decenija, doznao šta se zbilo sa njegovim stricem Milošem Gavrovićem. Pokraj spomen-obeležja na mesnom groblju te informacije i smrtovnicu pružili su mu politikolog Fabijan Vendrig iz holandskog grada Den Boš i Tatjana Raković iz Beograda, rođena u Miločaju. Objašnjenje je glasilo da Miloš nije, kako na ovdašnjem spomeniku piše, „umro 1918. godine, u zarobljeništvu u svojoj 26. godini, već godinu dana kasnije, poput desetine njegovih drugova, pred povratak kući od posledica bolesti španske groznice. Doznao je Miodrag i da Miloš, pored ovog ima još jedno spomen-obeležje, u holandskom mestu Garderen. Ali, ni danas se ne zna gde su njegove kosti.

Otkuda ovi podaci posle toliko vremena i to od gosta iz dalekog sveta, pitao se i iznenađeni Miodrag, izražavajući uz suze i veliku zahvalnost gostima. Istina, doznalo se pre sedam-osam godina, da u Holandiji, u blizini grada Edea, u selu Garderenu postoji spomenik srpskim vojnicima koji su tu umrli od španske groznice po završetku Prvog svetskog rata. Spomenik je, kako je u julu 2006. u našem listu pisano, otkrio holandski profesor Jovan Kačaki, a od daljeg propadanja privremeno ga je zaštitio lokalni pastor Hajsan Hinkel, a uz angažovanje naše ambasade i Novice Savića, predsednika kluba prijateljstva u Holandiji. Na spomeniku je tada uklesano 29 imena stradalih zarobljenika i natpis „Umrli za Srbiju. Blagodarna otadžbina Srbija“. Održan je parastos, a tadašnji ambasador dr Radoslav Stojanović je naglasio da „u Holandiji postoji još srpskih grobnica iz Prvog svetskog rata”. Dodao je da je tadašnji konzul naše ambasade u Hagu Bojan Kljajić održavao veze sa srpskim krugovima u Holandiji i da je bilo neophodno istražiti arhive i u Srbiji i u Holandiji, kako bismo odužili dug prema našim časnim precima.

Međutim, dogodilo se da taj posao nastave Fabijan Vendrig i njegov drugar Džon Stinen iz Haga. Njih dvojica su dokazani prijatelji Srbije i srpskog naroda, a Fabijanovo oduševljenje našom istorijom, junaštvom i patriotizmom kod njega je još više podstaknuto posetom Kajmakčalanu pre dve godine, i novim saznanjima o srpskoj istoriji i ulozi Srbije u Prvom svetskom ratu. Nema važnijeg istorijskog mesta u Srbiji koje zatim nije posetio, a kada je doznao da u njegovoj zemlji postoje grobnice srpskih vojnika sa prijateljem Stinenom krenuo je u istraživanje. U pomoć su pozvali i Tatjanu Raković, profesorku engleskog jezika koja živi u Beogradu, a koju su upoznali posredstvom elektronskih društvenih mreža.

I, tokom „kopanja“ po holandskim arhivama doznali su da se u periodu tog rata, na tlu Holandije, kao neutralne zemlje a u skladu sa međunarodnim konvencijama i sporazumom zaraćenih strana, našlo na hiljade izbeglica i zatvorenika. Među tim vojnicima bilo je i 1.160 Srba. No, u januaru i februaru 1919. godine, pred povratak kući, od epidemije španske groznice, umrlo je 87 srpskih zarobljenika i još petoro od drugih uzroka. Tako su 92 zarobljenika sahranjena u Holandiji. U Garderenu 30, u Najmegenu 19, Lonekeru 17, Dordrehtu 15, Hengelu 3, Roterdamu 2, Borgeru 2, Amersfortu jedan i Niv Berti jedan. Ali, shodno holandskim zakonima ovi grobovi, posle deset godina nisu morali biti sačuvani pa su se 1938. godine jugoslovenske vlasti dogovorile sa predstavnicima države Holandije da se tela ekshumiraju i prebace u Čehoslovačku. Ostalo je jedno, a dva su bila ekshumirana još ranije, pa je tako 89 kovčega transportovano 18. maja 1938. godine do holandsko-nemačke granice i u mestu Vileru predato Nemcima koji je transport trebalo da otprate do Čehoslovačke. Gde su završili ti kovčezi, da li u nekoj masovnoj grobnici srpskih vojnika, u Češkoj ili Slovačkoj, ni danas se ne zna.

Ipak, ovi holandsko-srpski istraživači su uspeli da doznaju sva imena i za sve umrle srpske zarobljenike dobili su kopije smrtovnica. Na većini je čak i upisano mesto u Srbiji iz kojeg potiču pa je tako, na svoje veliko iznenađenje, Tatjana Raković doznala da je Miloš s početka teksta iz njenog rodnog kraja.

– Naš sledeći korak je da istražimo i doznamo gde su okončale kosti ovih srpskih vojnika. Bili smo u Vileru u tamošnjem arhivu nema ništa, ali ćemo posetiti arhiv u Bonu jer Nemci su sigurno o tome ostavili neki pisani trag. Moram reći da sve ovo što radimo nije politika, nije Hag, Mladić... Jeste da nam je drago što pokazujemo da nisu svi Holanđani antisrpski raspoloženi, ali nam je pre svega stalo do smiraja duša ovih paćenika i istine za njihove potomke – ističe na kraju razgovora za „Politiku” Fabijan Vendrig.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.