Mrtva trka očeva i dece

Između očeva i dece na tržištu rada vodi se mrtva trka, jer ih na spisku nezaposlenih ima u skoro jednakom broju. Pogotovu od kada su za starije radnike, a odnedavno i za mlađe do 30 godina, uvedene poreske olakšice za poslodavce. U javnosti preovlađuje mišljenje da su strani poslodavci uneli pometnju na ovdašnjem tržištu rada. Oni traže samo mlade, lepe i zgodne, koji znaju engleski i rad na računaru, a starijima koji su ostali bez posla i pred kraj su radnog veka niko ne nudi posao.
U beogradskoj filijali Nacionalne službe zapošljavanja (NSZ) trenutno na posao čeka oko 37.000 mladih do 30 i 37.254 lica sa više od 50 godina. Nevolja je u tome što su se oni školovali u neko drugo vreme, kada se najčešće učio ruski jezik, i što po pravilu malo njih zna da radi na računaru, pa ih zato konkurencija potiskuje, a njihovo učešće u ukupnom procentu nezaposlenih iz godine u godinu raste.

U Srbiji je trenutno 204.507 nezaposlenih između 40 i 50 godina i 208.117 sa više od 50 godina, među kojima je i oko 7.000 sa fakultetskom diplomom, magistara i doktora nauka.

- Nije tačno da stariji ne dolaze da traže posao. Pogrešno je mišljenje da se oni sa još nekoliko godina do penzije radije odlučuju da tih nekoliko primaju beneficije, a usput zarađuju radeći nešto na crno - kaže Anđelka Huljić, savetnik za rad sa poslodavcima u beogradskoj filijali NSZ. - U nekadašnjim društvenim firmama radio je po jedan knjigovođa i računovođa, brokeri nisu ni postojali. Evo, od pre nekoliko dana imam pet poslovnih ponuda. Ali takvih profila je malo.

Žene savetodavci u NSZ pomenule su nam dva zanimljiva primera. Nakon što je ostala bez posla kao tehnološki višak u društvenoj firmi u kojoj je radila, gospođa sa srednjom školom i podosta godina počela je da dolazi gotovo svakodnevno raspitujući se za posao. Želi da radi i kao pomoć u kući, ali ni tako ne može da nađe posao. Sa druge strane, Delta Đenerali je u januaru organizovala obuku za sve one koji žele da rade na terenu, na poslovima osiguranja, ne postavljajući nikakve starosne granice. Neki su se pokazali kao veoma uspešni i već dobili stalni posao.

- Beograd je umanjena slika trenutne situacije na tržištu rada u zemlji. U februaru je bilo 27,2 odsto starijih od 50 godina, odnosno 136.876 lica, od toga su 18.154 žene. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje iz 2006. omogućava poslodavcu koji zaposli lice starije od 45 godina da ostvari umanjenje ove obaveze i do 80, a onaj koji zaposli radnika starijeg od 50 godina celih sto odsto za prve dve godine, s tim što je obavezan da primljenog radnika zadrži u radnom odnosu naredne tri godine. Ako zaposleni napusti posao, poslodavac je dužan da mesto popuni licem koje je najmanje šest meseci na evidenciji NSZ ili je korisnik novčane nadoknade - ukazuje Branislava Poznanović, stručni saradnik za međuopštinsko posredovanje beogradske filijale NSZ.

Naša sagovornica, međutim, naglašava da je i pored uvedenih olakšica malo preduzetnika koji su zaposlili starije radnike, a najčešće se traže knjigovođe, vozači, magacioneri, administrativni radnici i prodavci. "Obično su se javljali rođaci sa željom da zaposle svog rođaka." Zato i dalje mnogi rade u sivoj ekonomiji.

Inicijativama NSZ valja dodati ponude više nevladinih organizacija, kao što su "Lastavica", "Integra partner", "Selena". One su proteklih godina organizovale obuke i seminare namenjene tim "ranjivim kategorijama" stanovništva (mladi bez radnog iskustva, stariji sugrađani, invalidi), gde su godine bile najmanje važne.

I pored toga, na evidenciji NSZ trenutno je 913.299 nezaposlenih.