Neće u bravare, rado idu u masere

Osmake u Srbiji već uveliko drma upisna groznica, posebno one koji nameravaju školovanje da nastave u gimnaziji ili nekoj od stručnih škola u četvorogodišnjem trajanju. Njih čekaju prijemni ispiti iz matematike i maternjeg jezika. Ovogodišnji konkurs sa uslovima upisa u srednje škole trebalo bi da izađe iz štampe u drugoj polovini meseca.
I dalje su među osnovcima popularne gimnazije, škole medicinske, ekonomske i elektrotehničke struke, kao i škole koje školuju za masere, mesare, zlatare, pivare, muške i ženske frizere, manikire – pedikire, kuvare i trgovce.
U izboru buduće srednje škole školarcima može pomoći razgovor sa školskim psihologom ili sa stručnjakom u Centru za profesionalnu orijentaciju pri Nacionalnoj službi za zapošljavanje, ali i Vodič za izbor zanimanja pomenute nacionalne službe. Razgovori i prelistavanje priručnika bi im pomogli da saznaju koje osobine treba da imaju i kojim veštinima da ovladaju za poziv kojim bi želeli da se u budućnosti bave.

– Volela bih da budem fizioterapeut i da radim privatno. Tako se dobro može zaraditi – kaže Maja koja upravo ove godine završava osmi razred u jednoj od novobeogradskih osnovnih škola.

– Fizioterapeut ili maser, pa da masiram zgodne devojke – priča kroz smeh Dejan sa Banovog brda.

– Ja bih u zubne tehničare jer tu ima posla, a padne i dobra para. Ima puno privatnih ordinacija, pa neće biti teško naći posao – smatra Dragan sa Miljakovca.

A njegova vršnjakinja sa Zvezdare Katarina lomi se između gimnazije i srednje medicinske škole.

– Gimnazija je bolja varijanta ukoliko budem želela da odem na studije, ali ako bih htela da se zaposlim posle srednje škole onda bih najviše volela da završim za medicinsku sestru. Tu je zarada brza i dobra. Mnoge medicinske sestre idu po kućama i daju injekcije ili terapije bolesnima i starima, ili povijaju bebe. A ne plaćaju porez. Za sat vremena uzme se 20 do 30 evra. Može da se posao nađe i napolju. U inostranstvu su medicinske sestre iz Srbije veoma tražene – smatra Katarina.

Ovako mnogi osmaci u Srbiji zamišljaju svoju budućnost, zanemarujući činjenicu da privatnici traže i zapošljavaju uglavnom one sa iskustvom, koji su se već dokazali. Uostalom teško da će medicinsku sestru koja je tek diplomirala neko uzeti da mu recimo, daje, infuziju. Otvaranje brojnih privatnih ordinacija, klinika, apoteka, banaka, frizerskih i kozmetičkih radnji uticalo je na opredeljenje mladih. Zato i ne čude rezultati istraživanja koje je naručilo Ministarstvo prosvete i sporta Srbije. Analiza je pokazala da su i prošle, kao i prethodnih godina, najbolji učenici želeli da se domognu đačkih knjižica škola koje na repertoaru imaju profile iz oblasti zdravstva i ekonomije. U proseku su ta deca imala 83, pa i više bodova.

Iz rezultata prošlogodišnjeg upisa može se videti da su i za tadašnje osmake najatraktivnija bila ogledna odeljenja farmaceutskih tehničara, bankarskih službenika, fizioterapeutskih tehničara, administratora. Zatim po popularnosti slede zubni tehničari, pedijatrijska, medicinska i stomatološka sestra. U vrhu interesovanja i lane bile su gimnazije. Posebno je bila zanimljiva Sportska gimnazija.

Sve više je i dece koja hrle u trogodišnje škole. Hoće da idu u takozvane uslužne delatnosti (maser, mesar, zlatar, pivar, frizer, manikir, pedikir, kuvar, trgovac). Raste polako i popularnost oglednih odeljenja u mašinskoj i poljoprivrednoj struci (operater mašinske obrade metala i poljoprivredni tehničar). Pokazalo se da poslodavci veoma traže mlade koji su položili završne ispite u pomenutim mašinskim i poljoprivrednim strukama.

Mladi i dalje, bar prema pomenutom istraživanju, nerado idu u bravare, metalostrugare, tekstilce, brodovođe... Nisu popularne tekstilno-kožarske, rudarsko-metalurške i brodograđevinske struke.

Prošlogodišnji upis u srednje škole pokazao je da su kriterijumi u mnogim osnovnim školama veoma "klimavi". Recimo, na kvalifikacionom ispitu iz matematike svaki četvrti svršeni osnovac nije opravdao ocenu koju ima. Podbacio je zapravo čak za 30 odsto u odnosu na prosečnu ocenu.

Najslabije rezultate su na prijemnom ispitu lane pokazali đaci iz Borskog, Zaječarskog i Topličkog okruga. Najuspešnija deca su ponovo bila iz Pčinjskog, Jablaničkog, Raškog i Mačvanskog okruga. Iz rangiranja izuzeti su Pećki i Prizrenski okrug koji nisu zastupljeni reprezentativnim uzorkom škola i učenika.

Prošle godine učenici su dobro procenili svoje sposobnosti i uskladili ih sa željama. Uglavnom su dobro istipovali škole, te su im liste želja bile poprilično realne. Da podsetimo, u Srbiji se od 2002. godine sprovodi elektronska obrada upisa. Tada su prvi put kandidati raspoređivani u škole uz pomoć kompjutera, a na osnovu iskazanih želja i ukupnog broja stečenih bodova.