Неће у браваре, радо иду у масере

Осмаке у Србији већ увелико дрма уписна грозница, посебно оне који намеравају школовање да наставе у гимназији или некој од стручних школа у четворогодишњем трајању. Њих чекају пријемни испити из математике и матерњег језика. Овогодишњи конкурс са условима уписа у средње школе требало би да изађе из штампе у другој половини месеца.
И даље су међу основцима популарне гимназије, школе медицинске, економске и електротехничке струке, као и школе које школују за масере, месаре, златаре, пиваре, мушке и женске фризере, маникире – педикире, куваре и трговце.
У избору будуће средње школе школарцима може помоћи разговор са школским психологом или са стручњаком у Центру за професионалну оријентацију при Националној служби за запошљавање, али и Водич за избор занимања поменуте националне службе. Разговори и прелиставање приручника би им помогли да сазнају које особине треба да имају и којим вештинима да овладају за позив којим би желели да се у будућности баве.

– Волела бих да будем физиотерапеут и да радим приватно. Тако се добро може зарадити – каже Маја која управо ове године завршава осми разред у једној од новобеоградских основних школа.

– Физиотерапеут или масер, па да масирам згодне девојке – прича кроз смех Дејан са Бановог брда.

– Ја бих у зубне техничаре јер ту има посла, а падне и добра пара. Има пуно приватних ординација, па неће бити тешко наћи посао – сматра Драган са Миљаковца.

А његова вршњакиња са Звездаре Катарина ломи се између гимназије и средње медицинске школе.

– Гимназија је боља варијанта уколико будем желела да одем на студије, али ако бих хтела да се запослим после средње школе онда бих највише волела да завршим за медицинску сестру. Ту је зарада брза и добра. Многе медицинске сестре иду по кућама и дају инјекције или терапије болеснима и старима, или повијају бебе. А не плаћају порез. За сат времена узме се 20 до 30 евра. Може да се посао нађе и напољу. У иностранству су медицинске сестре из Србије веома тражене – сматра Катарина.

Овако многи осмаци у Србији замишљају своју будућност, занемарујући чињеницу да приватници траже и запошљавају углавном оне са искуством, који су се већ доказали. Уосталом тешко да ће медицинску сестру која је тек дипломирала неко узети да му рецимо, даје, инфузију. Отварање бројних приватних ординација, клиника, апотека, банака, фризерских и козметичких радњи утицало је на опредељење младих. Зато и не чуде резултати истраживања које је наручило Министарство просвете и спорта Србије. Анализа је показала да су и прошле, као и претходних година, најбољи ученици желели да се домогну ђачких књижица школа које на репертоару имају профиле из области здравства и економије. У просеку су та деца имала 83, па и више бодова.

Из резултата прошлогодишњег уписа може се видети да су и за тадашње осмаке најатрактивнија била огледна одељења фармацеутских техничара, банкарских службеника, физиотерапеутских техничара, администратора. Затим по популарности следе зубни техничари, педијатријска, медицинска и стоматолошка сестра. У врху интересовања и лане биле су гимназије. Посебно је била занимљива Спортска гимназија.

Све више је и деце која хрле у трогодишње школе. Хоће да иду у такозване услужне делатности (масер, месар, златар, пивар, фризер, маникир, педикир, кувар, трговац). Расте полако и популарност огледних одељења у машинској и пољопривредној струци (оператер машинске обраде метала и пољопривредни техничар). Показало се да послодавци веома траже младе који су положили завршне испите у поменутим машинским и пољопривредним струкама.

Млади и даље, бар према поменутом истраживању, нерадо иду у браваре, металостругаре, текстилце, бродовође... Нису популарне текстилно-кожарске, рударско-металуршке и бродограђевинске струке.

Прошлогодишњи упис у средње школе показао је да су критеријуми у многим основним школама веома "климави". Рецимо, на квалификационом испиту из математике сваки четврти свршени основац није оправдао оцену коју има. Подбацио је заправо чак за 30 одсто у односу на просечну оцену.

Најслабије резултате су на пријемном испиту лане показали ђаци из Борског, Зајечарског и Топличког округа. Најуспешнија деца су поново била из Пчињског, Јабланичког, Рашког и Мачванског округа. Из рангирања изузети су Пећки и Призренски округ који нису заступљени репрезентативним узорком школа и ученика.

Прошле године ученици су добро проценили своје способности и ускладили их са жељама. Углавном су добро истиповали школе, те су им листе жеља биле поприлично реалне. Да подсетимо, у Србији се од 2002. године спроводи електронска обрада уписа. Тада су први пут кандидати распоређивани у школе уз помоћ компјутера, а на основу исказаних жеља и укупног броја стечених бодова.