Premijera filma „Đangova osveta”

Beogradska premijera filma „Đangova osveta” Kventina Tarantina, nominovanog za Oskara u pet kategorija među kojima i za najbolji film, biće održana večeras u 20.30 sati u „Sava centru”.

Radnja filma odvija se na jugu Amerike, dve godine pre početka građanskog rata. Đango je rob, koga surova prošlost i iskustvo sa prethodnim vlasnicima dovode licem u lice sa plaćenim ubicom.

Tarantino je kao i uvek okupio popularnu glumačku ekipu: Kristofa Volca, nagrađen Oskarom za rediteljev prethodni film „Prokletnici”, Leonarda Dikaprija koji tumači lik negativca, Semjuela L. Džeksona, Franka Nera koji je davne 1966. igrao Đanga, a naslovnu ulogu tumači Džejmi Foks, nagrađen Oskarom za dramu „Rej”.

Tarantino je pre 10 godina počeo da razmišlja o junaku Đangu i filmu u žanru vesterna, a odlučio se za kombinaciju špageti vesterna i priče o rasizmu koja je smeštena u 19. vek.

„Osnovna ideja priče bio je rob koji postaje lovac na ucenjene glave. Oduvek sam želeo da radim vestern, a omiljeni su mi špageti vesterni”, rekao je Tarantino.

Vesterni, prema rečima reditelja i scenariste, predstavljaju „velika, majstorska oslikavanja dobra i zla” i taj žanr odgovara priči o robu koji želi da spase svoju ženu.

Tarantino je rekao da brutalno zlostavljanje crnih robova koje je prikazao u „Đangovoj osveti” bledi u poređenju sa nasiljem koje je bilo uobičajeno za tu eru. Reditelj je novinarima uoči premijere filma u Nemačkoj rekao da je „istina ili realnost bila sto puta gora od onoga što je prikazao”, izvestio je AP, a preneo Tanjug.

Većina brutalnih scena, poput borbi robova na smrt ili zatvaranje robova u metalnu kutiju i ostavljanje ispod žarkog južnjačkog sunca, vodi poreklo iz istinitih priča, objašnjava reditelj koji česta pitanja o količini nasilja u njegovim filmovima brani autorskim stilom i svojom rediteljskom odlukom. Čak je sklon da izjavi „ko ne želi da gleda nasilje na filmu – ne mora ni da gleda moje filmove”.

Tokom dve decenije bavljenja režijom, Tarantino (49), postao je sinonim nasilja i mračnog humora, od „Ulični pasa”, preko „Petparačkih priča”, dvodelnog filma „Kil Bil” do „Prokletnika”.

Reditelj je dobro ispekao zanat nasilja na filmu, ali kaže da je snimanje scena ropstva kod njega izazivalo strepnju. Neki kritičari već su ga napali zbog preterane upotrebe reči crnja. Tarantino je kazao da je prvobitno bio nerad da pita afroameričke glumce da igraju robove i da je čak razmatrao snimanje filma van SAD, ali da ga je večera sa oskarovcem Sidnijem Poatjeom, koga naziva očinskom figurom, podstakla da se predomisli jer ga je Poatje podstakao da se ne boji svog filma.

„Ovaj film je istinska američka priča i trebalo je da ga snimi Amerikanac i da u njemu glume Amerikanci”, izjavio je Tarantino Rojtersu.

I. A.

-----------------------------------------------------------

Figurice iz filma izazvale proteste

Figurice likova iz filma „Đangova osveta” izazvale su proteste kod nekih afroameričkih organizacija koje su ih nazvale neprikladnim.

Linija figura prodaje se putem interneta, a napravio ih je proizvođač igračaka „Neca” u saradnji sa filmskom kompanijom „Vajnstajn”.

Figurice su okarakterisane kao „šamar našim precima” i njima su „trivijalizovane strahote ropstva koje su Afroamerikanci iskusili”.

Kolekcija figurica napravljena je za decu stariju od 17 godina. Slične figurice su pravljene za sve Tarantinove filmove, uključujući njegove „Prokletnici”. Taj film, bio je osvetnička fantazija smeštena u doba nacističke Nemačke.