Премијера филма „Ђангова освета”

Београдска премијера филма „Ђангова освета” Квентина Тарантина, номинованог за Оскара у пет категорија међу којима и за најбољи филм, биће одржана вечерас у 20.30 сати у „Сава центру”.

Радња филма одвија се на југу Америке, две године пре почетка грађанског рата. Ђанго је роб, кога сурова прошлост и искуство са претходним власницима доводе лицем у лице са плаћеним убицом.

Тарантино је као и увек окупио популарну глумачку екипу: Кристофа Волца, награђен Оскаром за редитељев претходни филм „Проклетници”, Леонарда Дикаприја који тумачи лик негативца, Семјуела Л. Џексона, Франка Нера који је давне 1966. играо Ђанга, а насловну улогу тумачи Џејми Фокс, награђен Оскаром за драму „Реј”.

Тарантино је пре 10 година почео да размишља о јунаку Ђангу и филму у жанру вестерна, а одлучио се за комбинацију шпагети вестерна и приче о расизму која је смештена у 19. век.

„Основна идеја приче био је роб који постаје ловац на уцењене главе. Одувек сам желео да радим вестерн, а омиљени су ми шпагети вестерни”, рекао је Тарантино.

Вестерни, према речима редитеља и сценаристе, представљају „велика, мајсторска осликавања добра и зла” и тај жанр одговара причи о робу који жели да спасе своју жену.

Тарантино је рекао да брутално злостављање црних робова које је приказао у „Ђанговој освети” бледи у поређењу са насиљем које је било уобичајено за ту еру. Редитељ је новинарима уочи премијере филма у Немачкој рекао да је „истина или реалност била сто пута гора од онога што је приказао”, известио је АП, а пренео Танјуг.

Већина бруталних сцена, попут борби робова на смрт или затварање робова у металну кутију и остављање испод жарког јужњачког сунца, води порекло из истинитих прича, објашњава редитељ који честа питања о количини насиља у његовим филмовима брани ауторским стилом и својом редитељском одлуком. Чак је склон да изјави „ко не жели да гледа насиље на филму – не мора ни да гледа моје филмове”.

Током две деценије бављења режијом, Тарантино (49), постао је синоним насиља и мрачног хумора, од „Улични паса”, преко „Петпарачких прича”, дводелног филма „Кил Бил” до „Проклетника”.

Редитељ је добро испекао занат насиља на филму, али каже да је снимање сцена ропства код њега изазивало стрепњу. Неки критичари већ су га напали због претеране употребе речи црња. Тарантино је казао да је првобитно био нерад да пита афроамеричке глумце да играју робове и да је чак разматрао снимање филма ван САД, али да га је вечера са оскаровцем Сиднијем Поатјеом, кога назива очинском фигуром, подстакла да се предомисли јер га је Поатје подстакао да се не боји свог филма.

„Овај филм је истинска америчка прича и требало је да га сними Американац и да у њему глуме Американци”, изјавио је Тарантино Ројтерсу.

И. А.

-----------------------------------------------------------

Фигурице из филма изазвале протесте

Фигурице ликова из филма „Ђангова освета” изазвале су протесте код неких афроамеричких организација које су их назвале неприкладним.

Линија фигура продаје се путем интернета, а направио их је произвођач играчака „Неца” у сарадњи са филмском компанијом „Вајнстајн”.

Фигурице су окарактерисане као „шамар нашим прецима” и њима су „тривијализоване страхоте ропства које су Афроамериканци искусили”.

Колекција фигурица направљена је за децу старију од 17 година. Сличне фигурице су прављене за све Тарантинове филмове, укључујући његове „Проклетници”. Тај филм, био је осветничка фантазија смештена у доба нацистичке Немачке.