Tehničko obrazovanje zastarelo

Nacionalni prosvetni savet (NPS) nije juče prihvatio predlog standarda za „Tehničko i informatičko obrazovanje” za kraj obaveznog obrazovanja, jer smatra da đaci ovaj predmet ne uče u skladu sa zahtevima 21. veka i da ga je neophodno značajno izmeniti i osavremeniti.

– Nema potrebe da danas, u eri kompjutera, deca rade ono što sam ja radila u školi pre 50 godina. Ovaj predmet treba potpuno drugačije da izgleda, a ne da kopiramo stare programe uz minimalne izmene. Potrebno je da se napravi novi program, moderan, da se uporedi sa iskustvima drugih zemalja. Informatika mora da bude više zastupljena nego sada, nedopustivo je da se to u osnovnoj školi i dalje ignoriše – istakla je profesorka dr Desanka Radunović, predsednica NPS.

Po njenim rečima, o informatičkim tehnologijama đaci danas uče jedino u okviru ovog predmeta, što je jako malo, a pri tom je svet odavno kao standard postavio informatičku pismenost kao ključnu kompetenciju 21. veka.

Profesorka dr Zorana Lužanin, sa Univerziteta u Novom Sadu, skrenula je pažnju i na deo ovog predmeta koji se odnosi na oblast „saobraćaj”, u kojem je jedan od četiri standarda „da učenik ume da vozi bicikl”, a nema ni reči o bezbednosti u saobraćaju i neophodnim znanjima koja bi pomogla da manje petnaestogodišnjaka gine u saobraćaju.

– To apsolutno mora da bude ovde uključeno znajući podatke o broju nesreća i da u saobraćaju najviše ginu deca na kraju osnovne škole. U redu je da se zna da se vozi bicikl, ali to opet spada u veštine, a ne u standarde. Ovde bi takođe mogli da zapitamo da li to znači da su nastavnici u obavezi da ih nauče da voze bicikl i da li su svi roditelji u mogućnosti da kupe bicikl kako bi obezbedili dovoljno vežbanja – istakla je dr Lužanin.

Dr Dragana Bjekić, član Komisije za izradu standarda, inače profesorka Tehničkog fakulteta u Čačku, rekla je da se vodilo računa da standardi budu u skladu sa uzrastom učenika i u skladu sa zahtevima srednjih stručnih škola, jer „ne sme da se dogodi da profesori ponovo uče decu u srednjoj školi ono što su trebali da nauče u osnovnoj, poput tehničkog crtanja”. Kako se čulo, u raspravi pre finalne izrade ovog predloga, učestvovalo je više od 400 nastavnika, a inače, vodilo se računa i o tome da kao i svuda u svetu, ovaj predmet ima veliku ulogu u profesionalnom usmeravanju đaka.

Predsednica NPS je međutim rekla i da se „već koji put događa da članovi ovog tela nemaju uticaja na izradu predloga, a onda kada dođe do usvajanja, savet ima potpuno drugačije viđenje”. Ona je rekla i da zbog neisplaćenih sredstava za rad NPS za poslednjih četiri meseca, ovo telo neće nijednu svoju odluku potpisati i proslediti Ministarstvu prosvete, iako će nastaviti da rade kao i do sada.

Jučerašnjoj sednici NPS je prisustvovao i Mihajlo Milovanović, ekspert OECD-a iz Pariza, koji je predstavio rezultate prvog istraživanja o korupciji u obrazovanju Srbije, koju je naručio ministar Žarko Obradović, o čemu je naš list pisao početkom novembra.

On je istakao da naša zemlja nije specifična po korupciji, jer 35 odsto stanovništva u 100 država takođe smatraju obrazovanje jednom od četiri oblasti koje su najviše zahvaćene ovim problemom.