Техничко образовање застарело

Национални просветни савет (НПС) није јуче прихватио предлог стандарда за „Техничко и информатичко образовање” за крај обавезног образовања, јер сматра да ђаци овај предмет не уче у складу са захтевима 21. века и да га је неопходно значајно изменити и осавременити.

– Нема потребе да данас, у ери компјутера, деца раде оно што сам ја радила у школи пре 50 година. Овај предмет треба потпуно другачије да изгледа, а не да копирамо старе програме уз минималне измене. Потребно је да се направи нови програм, модеран, да се упореди са искуствима других земаља. Информатика мора да буде више заступљена него сада, недопустиво је да се то у основној школи и даље игнорише – истакла је професорка др Десанка Радуновић, председница НПС.

По њеним речима, о информатичким технологијама ђаци данас уче једино у оквиру овог предмета, што је јако мало, а при том је свет одавно као стандард поставио информатичку писменост као кључну компетенцију 21. века.

Професорка др Зорана Лужанин, са Универзитета у Новом Саду, скренула је пажњу и на део овог предмета који се односи на област „саобраћај”, у којем је један од четири стандарда „да ученик уме да вози бицикл”, а нема ни речи о безбедности у саобраћају и неопходним знањима која би помогла да мање петнаестогодишњака гине у саобраћају.

– То апсолутно мора да буде овде укључено знајући податке о броју несрећа и да у саобраћају највише гину деца на крају основне школе. У реду је да се зна да се вози бицикл, али то опет спада у вештине, а не у стандарде. Овде би такође могли да запитамо да ли то значи да су наставници у обавези да их науче да возе бицикл и да ли су сви родитељи у могућности да купе бицикл како би обезбедили довољно вежбања – истакла је др Лужанин.

Др Драгана Бјекић, члан Комисије за израду стандарда, иначе професорка Техничког факултета у Чачку, рекла је да се водило рачуна да стандарди буду у складу са узрастом ученика и у складу са захтевима средњих стручних школа, јер „не сме да се догоди да професори поново уче децу у средњој школи оно што су требали да науче у основној, попут техничког цртања”. Како се чуло, у расправи пре финалне израде овог предлога, учествовало је више од 400 наставника, а иначе, водило се рачуна и о томе да као и свуда у свету, овај предмет има велику улогу у професионалном усмеравању ђака.

Председница НПС је међутим рекла и да се „већ који пут догађа да чланови овог тела немају утицаја на израду предлога, а онда када дође до усвајања, савет има потпуно другачије виђење”. Она је рекла и да због неисплаћених средстава за рад НПС за последњих четири месеца, ово тело неће ниједну своју одлуку потписати и проследити Министарству просвете, иако ће наставити да раде као и до сада.

Јучерашњој седници НПС је присуствовао и Михајло Миловановић, експерт ОЕЦД-а из Париза, који је представио резултате првог истраживања о корупцији у образовању Србије, коју је наручио министар Жарко Обрадовић, о чему је наш лист писао почетком новембра.

Он је истакао да наша земља није специфична по корупцији, јер 35 одсто становништва у 100 држава такође сматрају образовање једном од четири области које су највише захваћене овим проблемом.