"Tigar" za ugledanje

Prošlonedeljni početak trgovanja akcijama "Tigra" na zvaničnom berzanskom tržištu – listingu A, po najstrožim kriterijuma svojstvenim razvijenim tržištima kapitala zemalja EU, znak je da tokovi kapitala idu u smeru koji vodi dinamičnijem prilivu investicija u srpsku privredu, ocenio je za naš list direktor Akcijskog fonda Srbije dr Aleksandar Gračanac.

Premda su uslovi za izlazak na listing, posebno na A tržište berze, veoma strogi i zahtevni, postoje najave da i druge kompanije nastoje da se što pre uključe u krug najkvalitetnijih emitenata.

Reč je, pre svega, o preduzećima koja su u postprivatizacionom periodu uspele da značajno unaprede nivo korporativnog upravljanja, poslovnih i finansijskih performansi i zadovolje najstrože međunarodne računovodstvene standarde, i primenjuju modele finansijskog inženjeringa, kaže Gračanac.

Po njegovom uverenju, korporativizacijom (transformacijom državnog kapitala u akcionarski) sadašnjih javnih kompanija stekli bi se uslovi za listiranje i njihovih akcija na berzi, što bi, sasvim sigurno, doprinelo ugledu srpskog tržišta kapitala, kao i osetno većem prilivu investicija. Na taj način bi se maksimizirao i prihod od prodaje akcija srpskih giganata, a time i povećala ukupna tržišna vrednost i atraktivnost tih preduzeća, kao i imidž Srbije na investicionoj mapi Regiona, smatra naš sagovornik.

"Tigar", koji je lane bio viđen za realizatora "prvog pilot projekta – IPO" (inicijalne javne ponude akcija), po rečima Gračanca bi sad, bez ikakvih administrativnih kočnica, mogao da emituje nove akcije i ponudi ih investitorima, koji su sigurni da ne kupuju "mačku u džaku", jer je emitent na listingu, a njegovo poslovanje pod skenerom berze i najšire javnosti.

Menadžment "Tigra" je pre drugih prepoznao sve pogodnosti ovakvog načina prikupljanja svežih sredstava, bez zaduživanja kod banaka, podelom rizika, ali i budućih prihoda sa novim investitorima, čiji dominanti cilj je ostvarivanje dividende i kapitalne dobiti od rasta cena.

IPO projekat "Tigar" je pripremio zajedno sa Akcijskim fondom, koji je vlasnik 32,9 odsto kapitala kompanije, i Agencijom za privatizaciju.

Planirano je da "Tigar" i AF fazno – kratkoročno i srednjoročno, zajednički ponude potencijalnim kupcima novoemitovane i postojeće akcije u državnom posedu. Ovakva prodaja listiranih akcija bi, kako očekuje direktor Akcijskog fonda, imala veoma pozitivan efekat i po državnu kasu, jer bi se zasigurno ostvario značajan prihod.

Po njegovim rečima, država bi, uključivanjem u proces IPO, dala dodatnu podršku tržištu kapitala, na čiji razvoj je presudno uticala prodajom manjinskih paketa akcija iz portfelja Akcijskog fonda , počev od 30. aprila 2002 godine.

Ukazujući na neiskorišćene mogućnosti tržišta za prikupljanja svežeg kapitala za različite investiciono-razvojne projekte domaćih kompanija, naš sagovornik navodi kao kuriozitet srpske ekonomije to što autentične privatne kompanije još izbegavaju da na taj način provere svoju privlačnost i poverenje kod investitora na berzi, opredeljujući se za zaduživanje kod banaka.

Utisak je da kod nas još nije preovladalo uverenje da je razvoj kompanije i njene finansijske potrebe u celosti kompatibilne sa rastom tržišta kapitala, ali naš sagovornik očekuje da će uskoro strategije finansiranja razvoja u privredi biti osetno izmenjene, čemu će značajno doprineti pozitivni primer "Tigra".

Imajući u vidu državnu strategiju privatizovanja sadašnjih javnih kompanija, Gračanac smatra da bi ekonomski racionalna bila primena IPO projekata, koji bi omogućili da se emisijom i prodajom novih akcija, bez ugrožavanja dominantne pozicije države, finansira njihov razvoj, a time i podizanje njihove vrednosti.