Nema viškova u studentskim restoranima

Ako se negde i rasipa hrana, to sigurno nije u menzama studentskih domova. Naši akademci nisu probirljivi. Jedino što na stolovima 14 domskih prestoničkih restorana ostane posle armije od nekih desetak hiljada visokoškolaca, jesu male količine pomija.

Srđan Janković, pomoćnik direktora za ishranu u Studentskom centru Beograd, kaže da ne postoji hrana koju oni bacaju, a porcijskim ostacima (delovi voća, hleba, kosti i ponešto ako ostane u tanjiru) hrani se stoka.

– Ne pamtim da se iz naših kuhinja nešto bacilo u poslednjih 20 godina. Stalno pratimo brojno stanje studenata. Znamo sa koliko ljudi raspolažemo svakoga dana. Tako se i spremaju obroci. Dnevno pripremimo od 20.000 do 25.000 obroka i nikada ništa nije višak. Naše kuhinje rade punom parom da bi nahranile studente – svakoga dana od sedam do 20 časova – kaže Janković.

Slična je situacija i u predškolskim ustanovama u glavnom gradu. Ishrana se precizno planira. U vrtićima svih 17 opština vaspitačice svakoga jutra prijavljuju koliko je dece prisutno. Postoje tabele u kojima se svakoga dana, shodno broju dece, beleži koliko je hrane naručeno. Obroci se dopremaju u posebnim posudama, takozvanim termosima. Postoje kutlače-dozeri kojima se svakom detetu precizno servira potrebna porcija. Dnevna potrošnja varira u zavisnosti od prisutnosti dece, ali ako se uzme prosečna godišnja prisutnost – oko 50 odsto, znači da se dnevno pripremi minimum 120.000 obroka (ručak, doručak i dve užine).

– Zahvaljujući pravilnom planiranju nema bacanja hrane. Ako se i desi, reč je o zanemarljivim količinama koje šaljemo u Dnevni boravak za decu ulice na Novom Beogradu. Govorim o obrocima koji nisu servirani, već koji se zabeleže kao višak. Ostatke iz tanjira ne bacamo, niti ih, poštujući Zakon o veterinarstvu, dajemo životinjama. Postoje specijalne mašine koje odlažu ovaj otpad – objašnjava Ljiljana Jovčić, sekretarka za obrazovanje i dečju zaštitu u Beogradu.

Lj. Perović

-----------------------------------------------------------

Polovina svetske hrane završi u smeću

Dve milijarde tona ili polovina svetske hrane završi u smeću, pokazalo istraživanje jednog britanskog Instituta industrijskih inženjera. Trećinu bačene hrane čini hleb, četvrtinu povrće, a u smeću završi i 20 odsto voća.

Enormna količina otpada nastaje zbog lošeg skladištenja, strogih rokova prodaje, izobilja ponude i izbirljivih potrošača. U pojedinim zemljama voće i povrće baca se samo zbog izgleda koji ne zadovoljava kriterijume velikih trgovinskih lanaca. Takođe se 550 milijardi kubnih metara vode potroši na uzgoj useva koji se nikada ne pojedu. Količina bačene hrane bila bi dovoljna da prehrani gladne u zemljama u razvoju.

-----------------------------------------------------------

KARLOV UGAO

• Polovina građana deo ručka baci u kontejner. Da bi ona druga polovina imala šta za večeru.

• Skupa hrana samo pojačava naš inat da je bacamo.

• Bogati ne veruju da sirotinja ne baca hranu. Sit gladnom ne veruje.

• Kad Srbin slavi, đubretari imaju pune ruke posla.

• Srbinu čast ne dozvoljava da sačeka da prase postane svinja.

• Samo kada od šljiva napravimo više rakije nego džema, tu nema bacanja.

• Nismo toliko bogati da kupujemo malo hrane.

• Kupujemo hrane više nego što možemo da pojedemo, jer su nam oči gladne.

• Na svadbama se baci toliko hrane, da se ona pokvari već do razvoda.

Dragutin Minić