Нема вишкова у студентским ресторанима

Ако се негде и расипа храна, то сигурно није у мензама студентских домова. Наши академци нису пробирљиви. Једино што на столовима 14 домских престоничких ресторана остане после армије од неких десетак хиљада високошколаца, јесу мале количине помија.

Срђан Јанковић, помоћник директора за исхрану у Студентском центру Београд, каже да не постоји храна коју они бацају, а порцијским остацима (делови воћа, хлеба, кости и понешто ако остане у тањиру) храни се стока.

– Не памтим да се из наших кухиња нешто бацило у последњих 20 година. Стално пратимо бројно стање студената. Знамо са колико људи располажемо свакога дана. Тако се и спремају оброци. Дневно припремимо од 20.000 до 25.000 оброка и никада ништа није вишак. Наше кухиње раде пуном паром да би нахраниле студенте – свакога дана од седам до 20 часова – каже Јанковић.

Слична је ситуација и у предшколским установама у главном граду. Исхрана се прецизно планира. У вртићима свих 17 општина васпитачице свакога јутра пријављују колико је деце присутно. Постоје табеле у којима се свакога дана, сходно броју деце, бележи колико је хране наручено. Оброци се допремају у посебним посудама, такозваним термосима. Постоје кутлаче-дозери којима се сваком детету прецизно сервира потребна порција. Дневна потрошња варира у зависности од присутности деце, али ако се узме просечна годишња присутност – око 50 одсто, значи да се дневно припреми минимум 120.000 оброка (ручак, доручак и две ужине).

– Захваљујући правилном планирању нема бацања хране. Ако се и деси, реч је о занемарљивим количинама које шаљемо у Дневни боравак за децу улице на Новом Београду. Говорим о оброцима који нису сервирани, већ који се забележе као вишак. Остатке из тањира не бацамо, нити их, поштујући Закон о ветеринарству, дајемо животињама. Постоје специјалне машине које одлажу овај отпад – објашњава Љиљана Јовчић, секретарка за образовање и дечју заштиту у Београду.

Љ. Перовић

-----------------------------------------------------------

Половина светске хране заврши у смећу

Две милијарде тона или половина светске хране заврши у смећу, показало истраживање једног британског Института индустријских инжењера. Трећину бачене хране чини хлеб, четвртину поврће, а у смећу заврши и 20 одсто воћа.

Енормна количина отпада настаје због лошег складиштења, строгих рокова продаје, изобиља понуде и избирљивих потрошача. У појединим земљама воће и поврће баца се само због изгледа који не задовољава критеријуме великих трговинских ланаца. Такође се 550 милијарди кубних метара воде потроши на узгој усева који се никада не поједу. Количина бачене хране била би довољна да прехрани гладне у земљама у развоју.

-----------------------------------------------------------

КАРЛОВ УГАО

• Половина грађана део ручка баци у контејнер. Да би она друга половина имала шта за вечеру.

• Скупа храна само појачава наш инат да је бацамо.

• Богати не верују да сиротиња не баца храну. Сит гладном не верује.

• Кад Србин слави, ђубретари имају пуне руке посла.

• Србину част не дозвољава да сачека да прасе постане свиња.

• Само када од шљива направимо више ракије него џема, ту нема бацања.

• Нисмо толико богати да купујемо мало хране.

• Купујемо хране више него што можемо да поједемо, јер су нам очи гладне.

• На свадбама се баци толико хране, да се она поквари већ до развода.

Драгутин Минић