Ultimatum EU Švajcarskoj

Brisel je uputio oštru opomenu Bernu da hitno ukine poreske privilegije za strane investitore i uskladi odgovarajuće zakone sa praksom članica Evropske unije, budući da ima povlašćen status kao članica Evropskog ekonomskog prostora. „U suprotnom, Švajcarska će dospeti na crnu listu zemalja za koje ne važe dogovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja”, zapretili su visoki zvaničnici Evropske komisije, uoči minulog vikenda i početkom nedelje.

„Rok Švajcarskoj ističe sa krajem irskog predsedavanja, juna ove godine”, rekao je evropski komesar za poresku politiku, Litvanac Algirdas Šemeta, u intervjuu za tri dnevnika – „Tagesancajger”, „Bund” i „Tan”.

Oštri tonovi iz Brisela usledili su posle sedmogodišnjih, jalovih pregovora sa Bernom o usklađivanju tretmana stranih investitora. Slično bankarskoj praksi pružanja zaštite poreskim dužnicima, švajcarski kantoni su se decenijama bezobzirno nadmetali – sa zemljama u okruženju ali i međusobno – ko će ponuditi bolje uslove stranim investitorima i podstaći njihovo preseljenje u Alpe.

Po visini oporezivanja domaćih preduzeća, Švajcarska se nalazi na sredini svetske rang-liste. Efektivna poreska stopa varira od kantona do kantona, na osnovu njihovog statusa fiskalne autonomije i u proseku iznosi 18,7 odsto. U kantonima, poput Ciriha, visina poreza dostiže čak 28 odsto, ali samo ako je reč o švajcarskim preduzećima. Stranim investitorima nude se „diskontne” poreske stope, za koje autori studije Univerziteta u Lozani tvrde da su niže od onih u Bugarskoj jer se tamo stranim ulagačima odobrava minimalni porez od devet odsto.

Nesklad u oporezivanju stranih i domaćih investitora predmet je kritike EU. Članicama EU, pa i Švajcarskoj – na osnovu Paketa bilateralnih ugovora sa članicama EU ona uživa status uporediv sa članicama unije – prepušteno je da same odlučuju o visini poreza, ali on mora biti isti za domaće i strane ulagače.

Drastični primer „ofanzivne” poreske politike prema stranim investitorima bilo je „vrbovanje” grčkog proizvođača napitaka „Koka Kola Helenik”. Usred krize i rastuće besposlice u Grčkoj, Švajcarci su u oktobru prošle godine obećali „diskontne” poreske stope i bezmalo beskamatne kredite za finansiranje preseljenja.

Pitanje je otvoreno koliko dugo će proizvođač napitaka sa Peloponeza ostati u Alpima. Posle oštrog upozorenja iz Brisela, uporedivog sa ultimatumom Bernu, pitanje se postavlja i kada je reč o ostanku daljih 23.500 stranih kompanija koje su mahom preselile centrale a većim delom i proizvodne kapacitete u Švajcarsku.

Samo u kantonu Ženeva „naselilo” se 945 poreski privilegovanih, stranih preduzeća i 136 njihovih u drugim delovima Švajcarske osnovanih filijala. Minule godine ta preduzeća su uplatila 576 miliona švajcarskih franaka u poresku kasu. U studiji Lozanskog univerziteta izračunato je, međutim, da je dobit kantona višestruka. Uvažavajući elemente zapošljavanja i naloga švajcarskim podizvođačima, godišnji efekat se procenjuje na 3,7 milijardi franaka.

Cirih i Bazel su uz rame Ženevi, a manji kantoni ostvaruju poreske dobiti i takozvane nusefekte u visini od po nekoliko stotina miliona franaka godišnje. Ukupni godišnji profit od stranih ulaganja iznosi više od dvadeset milijardi franaka.

U foajeima Brisela se kaže da Švajcarska nije samo piratsko gnezdo bankara već i „halapljiva aždaja” koja otima koru hleba zaposlenima širom Evrope – da bi očuvala svoj visoki standard. Zvanični ton je umereniji u izboru reči.

„Strani investitori zgrću profite širom kontinenta a oporezuju ih po diskontnim stopama u Alpima. Krajnje je vreme da se stavi tačka na to da se izbegava plaćanje poreza preseljenjem matičnog sedišta u Alpe”, navodi se u Briselu.