Ултиматум ЕУ Швајцарској

Брисел је упутио оштру опомену Берну да хитно укине пореске привилегије за стране инвеститоре и усклади одговарајуће законе са праксом чланица Европске уније, будући да има повлашћен статус као чланица Европског економског простора. „У супротном, Швајцарска ће доспети на црну листу земаља за које не важе договори о избегавању двоструког опорезивања”, запретили су високи званичници Европске комисије, уочи минулог викенда и почетком недеље.

„Рок Швајцарској истиче са крајем ирског председавања, јуна ове године”, рекао је европски комесар за пореску политику, Литванац Алгирдас Шемета, у интервјуу за три дневника – „Тагесанцајгер”, „Бунд” и „Тан”.

Оштри тонови из Брисела уследили су после седмогодишњих, јалових преговора са Берном о усклађивању третмана страних инвеститора. Слично банкарској пракси пружања заштите пореским дужницима, швајцарски кантони су се деценијама безобзирно надметали – са земљама у окружењу али и међусобно – ко ће понудити боље услове страним инвеститорима и подстаћи њихово пресељење у Алпе.

По висини опорезивања домаћих предузећа, Швајцарска се налази на средини светске ранг-листе. Ефективна пореска стопа варира од кантона до кантона, на основу њиховог статуса фискалне аутономије и у просеку износи 18,7 одсто. У кантонима, попут Цириха, висина пореза достиже чак 28 одсто, али само ако је реч о швајцарским предузећима. Страним инвеститорима нуде се „дисконтне” пореске стопе, за које аутори студије Универзитета у Лозани тврде да су ниже од оних у Бугарској јер се тамо страним улагачима одобрава минимални порез од девет одсто.

Несклад у опорезивању страних и домаћих инвеститора предмет је критике ЕУ. Чланицама ЕУ, па и Швајцарској – на основу Пакета билатералних уговора са чланицама ЕУ она ужива статус упоредив са чланицама уније – препуштено је да саме одлучују о висини пореза, али он мора бити исти за домаће и стране улагаче.

Драстични пример „офанзивне” пореске политике према страним инвеститорима било је „врбовање” грчког произвођача напитака „Кока Кола Хеленик”. Усред кризе и растуће беспослице у Грчкој, Швајцарци су у октобру прошле године обећали „дисконтне” пореске стопе и безмало бескаматне кредите за финансирање пресељења.

Питање је отворено колико дуго ће произвођач напитака са Пелопонеза остати у Алпима. После оштрог упозорења из Брисела, упоредивог са ултиматумом Берну, питање се поставља и када је реч о останку даљих 23.500 страних компанија које су махом преселиле централе а већим делом и производне капацитете у Швајцарску.

Само у кантону Женева „населило” се 945 порески привилегованих, страних предузећа и 136 њихових у другим деловима Швајцарске основаних филијала. Минуле године та предузећа су уплатила 576 милиона швајцарских франака у пореску касу. У студији Лозанског универзитета израчунато је, међутим, да је добит кантона вишеструка. Уважавајући елементе запошљавања и налога швајцарским подизвођачима, годишњи ефекат се процењује на 3,7 милијарди франака.

Цирих и Базел су уз раме Женеви, а мањи кантони остварују пореске добити и такозване нусефекте у висини од по неколико стотина милиона франака годишње. Укупни годишњи профит од страних улагања износи више од двадесет милијарди франака.

У фоајеима Брисела се каже да Швајцарска није само пиратско гнездо банкара већ и „халапљива аждаја” која отима кору хлеба запосленима широм Европе – да би очувала свој високи стандард. Званични тон је умеренији у избору речи.

„Страни инвеститори згрћу профите широм континента а опорезују их по дисконтним стопама у Алпима. Крајње је време да се стави тачка на то да се избегава плаћање пореза пресељењем матичног седишта у Алпе”, наводи се у Бриселу.