Dunavom brže u EU

U Beogradu će sutra biti održana Treća ministarska konferencija Procesa saradnje na Dunavu, čiji je cilj dalje jačanje veza između podunavskih zemalja. Ovaj izuzetno važan skup u Palati federacije, u čijem radu, između ostalih, učestvuju i Ursula Plasnik, austrijski ministar spoljnih poslova, Sven Alkalaj, novi ministar inostranih poslova BiH, i Erhard Busek, specijalni izaslanik Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, otvoriće predsednik Srbije Boris Tadić.

Proces saradnje na Dunavu započet je 2001. godine kao austrijsko-rumunska inicijativa. Godinu dana kasnije pridružile su mu se i Evropska komisija i Pakt za stabilnost jugoistočne Evrope, koji se sada smatraju kooinicijatorima. Danas Proces okuplja 11 podunavskih zemalja i dve zemlje čija teritorija gravitira ka Dunavu, a to su: Austrija, BiH, Bugarska, Hrvatska, Češka, Nemačka, Mađarska, Moldavija, Rumunija, Slovačka, Ukrajina, Slovenija i Srbija.

Činjenica da su prve dve ministarske konferencije održane u Beču i Bukureštu, a da je treća, evo, upriličena baš u Srbiji svedoči, kako ukazuju u Ministarstvu inostranih poslova, o značaju koji naša zemlja ima u regionu, ali i u procesima evropskih integracija.

Važno je istaći da Proces saradnje na Dunavu nije organizacija, nije ni Dunavska komisija, već političko-ekonomski forum koji povezuje podunavske zemlje, na kojem njihovi ministri raspravljaju o svim aktivnostima na Dunavu i razmatraju buduće planove u vezi sa ovom rekom.

Proces saradnje na Dunavu koji, inače, funkcioniše kroz održavanje ministarskih konferencija, jednom u dve godine i poslovnih konferencija koje se održavaju u međuvremenu, svakako je u funkciji bržeg procesa evrointegracije. Očigledno je, naime, da je Evropska unija, preko Pakta stabilnosti, želela da ovaj forum bude neka vrsta pretpripreme za ulazak Hrvatske, BiH i Srbije u EU, upućujući ih da sarađuju sa njenim članicama po dunavskim pitanjima.

Na sutrašnjoj ministarskoj konferenciji, kako saznajemo u MIP-u, trebalo bi da se usvoje tri dokumenta. U završnom će ministri načelno reći na šta će ubuduće biti stavljen naglasak, dok će u drugom biti navedeni rezultati koji su u međuvremenu ostvareni, a u trećem program aktivnosti, od 2006. do 2008. godine, sa načelno navedenim projektima koje bi trebalo zajednički ostvariti. Očekuje se usvajanje dokumenta u kojem će biti navedeni programi saradnje u šest: ekonomiji, plovidbi, ekologiji, kulturi, subregionalnoj saradnji i turizmu.

Ima li "opipljive" vajde od ovakvih ministarskih susreta? Konkretan primer daje odgovor na to pitanje. Recimo, naša zemlja će reći da i dalje imamo problem sa Žeželjevim mostom, koji je nizak zbog čega mora da se rekonstruiše. Novca za to nemamo, ali ako bismo u Procesu saradnje na Dunavu dobili podršku ministara za rekonstrukciju tog mosta, sve bi bilo znatno lakše: onda možemo da zakucamo i na vrata EU nadajući se da ćemo potrebna sredstva i dobiti. Proces, kako saznajemo, ima vrlo konkretne predloge. Jedan od njih jeste da se duž Dunava izgrade uređene biciklističke staze, zarad razvoja biciklističkog turizma. U Evropi, posebno u Austriji, Nemačkoj i Mađarskoj, već postoji na stotine kilometara takvih staza, kojima se biciklisti kreću, od jednog do drugog motela.

Inače, nakon ministarskog skupa podunavskih zemalja, u Beogradu će, u četvrtak, biti održan još jedan veliki regionalni sastanak  – Saveta ministara inostranih poslova zemalja članica Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju (BSEC), najavljeno je iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije.