Дунавом брже у ЕУ

У Београду ће сутра бити одржана Трећа министарска конференција Процеса сарадње на Дунаву, чији је циљ даље јачање веза између подунавских земаља. Овај изузетно важан скуп у Палати федерације, у чијем раду, између осталих, учествују и Урсула Пласник, аустријски министар спољних послова, Свен Алкалај, нови министар иностраних послова БиХ, и Ерхард Бусек, специјални изасланик Пакта за стабилност југоисточне Европе, отвориће председник Србије Борис Тадић.

Процес сарадње на Дунаву започет је 2001. године као аустријско-румунска иницијатива. Годину дана касније придружиле су му се и Европска комисија и Пакт за стабилност југоисточне Европе, који се сада сматрају кооиницијаторима. Данас Процес окупља 11 подунавских земаља и две земље чија територија гравитира ка Дунаву, а то су: Аустрија, БиХ, Бугарска, Хрватска, Чешка, Немачка, Мађарска, Молдавија, Румунија, Словачка, Украјина, Словенија и Србија.

Чињеница да су прве две министарске конференције одржане у Бечу и Букурешту, а да је трећа, ево, уприличена баш у Србији сведочи, како указују у Министарству иностраних послова, о значају који наша земља има у региону, али и у процесима европских интеграција.

Важно је истаћи да Процес сарадње на Дунаву није организација, није ни Дунавска комисија, већ политичко-економски форум који повезује подунавске земље, на којем њихови министри расправљају о свим активностима на Дунаву и разматрају будуће планове у вези са овом реком.

Процес сарадње на Дунаву који, иначе, функционише кроз одржавање министарских конференција, једном у две године и пословних конференција које се одржавају у међувремену, свакако је у функцији бржег процеса евроинтеграције. Очигледно је, наиме, да је Европска унија, преко Пакта стабилности, желела да овај форум буде нека врста претприпреме за улазак Хрватске, БиХ и Србије у ЕУ, упућујући их да сарађују са њеним чланицама по дунавским питањима.

На сутрашњој министарској конференцији, како сазнајемо у МИП-у, требало би да се усвоје три документа. У завршном ће министри начелно рећи на шта ће убудуће бити стављен нагласак, док ће у другом бити наведени резултати који су у међувремену остварени, а у трећем програм активности, од 2006. до 2008. године, са начелно наведеним пројектима које би требало заједнички остварити. Очекује се усвајање документа у којем ће бити наведени програми сарадње у шест: економији, пловидби, екологији, култури, субрегионалној сарадњи и туризму.

Има ли "опипљиве" вајде од оваквих министарских сусрета? Конкретан пример даје одговор на то питање. Рецимо, наша земља ће рећи да и даље имамо проблем са Жежељевим мостом, који је низак због чега мора да се реконструише. Новца за то немамо, али ако бисмо у Процесу сарадње на Дунаву добили подршку министара за реконструкцију тог моста, све би било знатно лакше: онда можемо да закуцамо и на врата ЕУ надајући се да ћемо потребна средства и добити. Процес, како сазнајемо, има врло конкретне предлоге. Један од њих јесте да се дуж Дунава изграде уређене бициклистичке стазе, зарад развоја бициклистичког туризма. У Европи, посебно у Аустрији, Немачкој и Мађарској, већ постоји на стотине километара таквих стаза, којима се бициклисти крећу, од једног до другог мотела.

Иначе, након министарског скупа подунавских земаља, у Београду ће, у четвртак, бити одржан још један велики регионални састанак  – Савета министара иностраних послова земаља чланица Организације за црноморску економску сарадњу (БСЕЦ), најављено је из Министарства спољних послова Србије.