Novi dug za stare obaveze

Za samo godinu dana javni dug Srbije narastao je za tačno 2,9 milijardi evra. Time je javni dug za samo godinu dana uvećan više od deset odsto. S kraja 2011. bio je 51 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP-a), kako je saopštio državni revizor nakon što je prekontrolisao državnu kasu, a u decembru prošle godine visina javnih zaduženja dostigla je 61,5 odsto BDP-a, prema saopštenju Uprave za javni dug Ministarstva finansija. Previše, jer je javni dug zakonom ograničen na 45 odsto BDP-a.

Na šta je potrošeno te tri milijarde evra novog zaduženja države koje su, istini za volju, lane napravile prethodna i sadašnja vlada? Premda u Ministarstvu finansija prirast duga od avgusta 2012. do kraja 2012. godine od 1,9 milijarde evra pripisuju „potrebi da se finansira deficit koji je napravila prethodna vlada”.

U Ministarstvu dodaju da su sredstva uglavnom potrošena na servisiranjeglavnice i kamate u iznosu od 371 milijardu dinara ili 3,3 milijarde evra. Rečju, otplaćivali smo stara dugovanja, a tekući deficit budžeta finansirali smo novim zajmovima, što je vodilo uvećanju javnog duga.

Za ekonomiste odgovor na pitanje gde su pare otišle prilično je jednostavan: na otplatu ranijih dugova i finansiranje tekućeg budžetskog deficita. A kako su i raniji dugovi pravljeni zarad popunjavanja budžetskog deficita jasno je da nova zaduženja idu na  pokrivanje manjka u državnoj kasi ili javnu potrošnju.

Ekonomista Srboljub Antić kaže da, kad se država zadužuje obveznicama na domaćem ili stranom tržištu, taj novac ide u budžet, ne za neku konkretnu obavezu poput kapitalnih ulaganja.

– Država se zadužuje ubrzanim tempom. To je najveći problem. Ima logike u najavama Ministarstva finansija da će iskoristiti trenutni trend sa nižim kamatama i da novim, jevtinijim zajmovima zameni stare skuplje. Ima logike i u najavljenom zaduživanju u rubljama što je s gledišta disperzije duga povoljnije – kaže ovaj stručnjak.

Po njegovim rečima, ne sme se zanemariti da sem duga države postoji i dug lokalnih vlasti, a da je usvojen zakon po kome postoji i dug za restituciju. Te obaveze se još ne evidentiraju, ali postoje.

I saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić kaže da je novo zaduženje utrošeno za finansiranje tekućeg deficita i servisiranje postojećeg javnog duga.

– Činjenica je da su poslednja zaduženja u evrobondovima (evroobveznicama) povoljnija od prethodnih. Taj trend bi trebalo da se nastavi. To ne zavisi samo od Srbije, već i od međunarodnog finansijskog tržišta, evrozone. Da bismo se još povoljnije zaduživali potrebno je da nam se poveća kreditni rejting. Ove godine ćemo se jevtinije zaduživati i na domaćem tržištu, jer se očekuje pad inflacije i samim tim referentne kamatne stope – kaže Nikolić.

Prema upravo objavljenim podacima Uprave za javni dug, Republika Srbija je prošle godine otplatila 3,3 milijarde evra, odnosno 371,7 milijardi dinara. Glavnica je iznosila 2,7 milijardi evra ili 308,5 milijardi dinara, a na kamate je otišlo 600 miliona evra. Grubo posmatrano, proističe da su sva lanjska zaduženja otišla na otplatu starih dugova.

Prema tim podacima jasno je da glavninu duga koji ovih godina stiže na naplatu čine domaće obveznice zato što imaju kraći rok dospeća. Desetogodišnje evroobveznice koje smo u dva navrata emitovali u 2011. i 2012. godini razumljivo nas još ne opterećuju pa ni petogodišnje koje smo prvi put emitovali u novembru prošle godine.

Prema podacima Ministarstva finansija, najveće učešće u otplati glavnicelane je pripadalo državnim hartijama od vrednosti emitovanim na domaćem tržištu u iznosu od 245 milijardi dinara,što je 2,2 milijarde evra, dok su kamate na te obaveze plaćene u iznosu od 29,6 milijardi dinara, odnosno 300 miliona evra.

U jesen 2011. godine kada su prvi put emitovane evroobveznice zadužili smo se milijardu dolara s rokom dospeća deset godina i kamatom 7,25 odsto. Godinu dana kasnije, na reotvaranju prve emisije, zadužili smo se još milijardu dolara na isti rok, ali s kamatom od 6,625 odsto. U novembru prošle godine emitovani su i petogodišnji evrobondovi u vrednosti 750 miliona dolara i kamatom od 5,25 odsto.

------------------------------------------------------------

Šta stiže na naplatu

U toku 2013. dospeva za otplatu 178,5 milijardi dinara dinarskih hartija od vrednosti, oko 300 miliona evra obveznica stare devizne štednje, 72 miliona dolara obveznica za Londonski klub i oko 513,5 miliona evra hartija od vrednosti denominovanih u evrima emitovanih na domaćem tržištu – kažu podaci Ministarstva finansija.