Berns: Što pre do nezavisnosti Kosova

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 17. aprila – Amerika najavljuje svoje dodatne napore da "Kosovo što pre dođe do nezavisnosti". Projekciju takvih težnji upravo je ozvaničio njen državni podsekretar Nikolas Berns, na današnjem tematskom "saslušavanju" u Komitetu Predstavničkog doma za spoljne poslove.
Izlaganjem na tom skupu, kao i sinoć u prostorijama Saveta za spoljne odnose, Berns je kao glavne smernice američkog pristupa "kosovskom pitanju" označio: podršku predlozima Martija Ahtisarija za "nadziranu nezavisnost", podnošenje nacrta nove rezolucije u Savetu bezbednosti UN koja bi "zamenila" važeću rezoluciju 1244 (gde se ne dira u teritorijalni integritet Srbije), nastojanje da Rusija podrži "ili bar ne blokira" taj proces, odbijanje predloga da se nastave pregovori, tezu da "odugovlačenje s rešenjem povećava opasnost od nasilja", a sve s ciljem da se "statusni proces okonča do kraja ovog proleća". Dakle, u junu kada Belgija predsedava Savetu bezbednosti.

Neke njegove formulacije su sinoć, pa i danas, ostavile prostor za različito nijansirana tumačenja o tome – u kojoj bi sve varijanti Amerikanci priznali pomenutu nezavisnost. Stoga opsežno prenosimo taj deo njegovog referisanja kongresnom komitetu. "Sada smo angažovani u periodu intenzivne diplomatije kako bi se što pre došlo do nezavisnosti Kosova, na osnovu preporuka (koje se ne preciziraju) UN. Pod rukovodstvom predsednika (Džordža Buša) i državnog sekretara (Kondolize) Rajs, počeli smo intenzivne konsultacije s našim partnerima u Kontakt grupi, Savetu bezbednosti UN i liderima Kosova i Srbije… Savet bezbednosti UN je već raspravljao o predlozima predsednika (bivšeg finskog) Ahtisarija. Narednih nedelja SAD će biti sponzor nove rezolucije Saveta bezbednosti koja bi zamenila Rezoluciju 1244, koja je uspostavila sadašnji režim međunarodnog upravljanja Kosovom. Ta rezolucija neće zapravo dati nezavisnost Kosovu. To jest otkloniće političke i pravne prepreke nezavisnosti, a daće mandate za poststatusni međunarodni nadzor na Kosovu, pod okriljem Sedme glave Povelje UN. Očekujemo da će, sledstveno tome, lideri Kosova proglasiti njegovu nezavisnost. SAD i druge zemlje će priznati novu državu. Naš je cilj da se kosovski statusni proces blagovremeno i uspešno okonča do kraja ovog proleća. Verujemo da će Savet bezbednosti priznati da je Ahtisarijev predlog najbolja prilika da se postigne održivo rešenje", elaborirao je Berns.

Amerika je počela "seriju diskusija s vlastima Rusije da je obodri da podrži taj proces ili da ga bar ne blokira". Zatim je citirao sebe kada je pre dve nedelje u Njujorku rekao zameniku šefa ruske diplomatije Vladimiru Titovu, za američko insistiranje na nezavisnosti Kosova "izneo dva argumenta": prvo, uz ostalo, da će se trupe zapadnih zemalja "suočiti s neizbežnim neredima na Kosovu ako mu se odloži nezavisnost" i drugo, da "pokušaj blokiranja kosovske nezavisnosti neće uspeti, jer je ona, po našem mišljenju, neminovna".

Dalje odlaganje, nastavio je, moglo bi da pogorša situaciju. "Mnogi eksperti veruju da bi jugoistočna Evropa mogla da sklizne u novi rat i etnički sukob, što bi predstavljao opasnost za personal i UN i NATO raspoređen na Kosovu". U dijalogu na sednici, Berns je u jednom trenutku rekao i da "oslobađanje dve muslimanske nacije u srcu Evrope (BiH i Kosovo) spada u najbolje trenutke istorije NATO".

Bernsovo izlaganje u Komitetu nije propraćeno jednoglasjem. Većina govornika ga je podržala, a među njima i predsednik tog organa Tom Lantoš. Nekoliko učesnika u tom specifičnom "saslušavanju" izrazilo je, međutim, niz kritika i rezervi prema smernicama državnog podsekretara, osporavajući  uz ostalo i tvrdnju da je "Kosovo jedinstven slučaj čije rešavanje neće uticati na druge krize".  

-----------------------------------------------------------

Očekuju novu rezoluciju

Nikolas Berns je danas demantovao medijske izveštaje da je, na sinoćnom skupu u Savetu za spoljne odnose, kazao da će SAD priznati nezavisnost Kosova iako Savet bezbednosti UN ne usvoji novu rezoluciju. Za "Politiku je, tim povodom, izjavio: "Vrlo jasno sam rekao da očekujemo da nova rezolucija Saveta bezbednosti bude usvojena, da zatim kosovska vlada proglasi nezavisnost a tek potom očekujemo da SAD i druge zemlje priznaju kosovsku nezavisnost. Uvereni smo da će Savet bezbednosti  moći da donese rezoluciju i spremni smo da se založimo u razgovorima koji su neophodni da bi se došlo do rezolucije".

Upitan - šta će SAD raditi ako se ne usvoji nova rezolucija, kazao je da ne želi da odgovori na to "hipotetičko pitanje".

-----------------------------------------------------------

Pitanja Melise Bin

Među onima koji su osporavali Bernsove teze bila je i Melisa Bin, članica srpskog kokusa Predstavničkog doma. Istakla je, uz ostalo, i četiri primedbe u upitnom obliku:

1. Zašto bi se Srbi osećali sigurnijim u nezavisnom Kosovu kad sada nisu bezbedni? 2. Kakve je kompromise razmatrao Ahtisari kad je nezavisnost bila "unapred predviđena"? 3. Zar niste zabrinuti da će i druge teritorije u Evropi hteti da se odvoje od suverenih država? i 4. Zašto bi ljudi na Kosovu bili ugroženi ako su deo Srbije, a Srbi na Kosovu ne bili ugroženi ako su u nezavisnom Kosovu?

Berns je u izlaganju ocenio, inače, da je "od 1999. na Kosovu postignut suštinski napredak u oporavku od rata" ali da je "neprihvatljivo što su kosovski Srbi još izloženi uznemiravanju i diskriminaciji"…

-----------------------------------------------------------

Ulice, spomenik…

Na "saslušanju" u Komitetu Predstavničkog doma, nekoliko puta je naglašeno da su kosovski Albanci "proamerički" raspoloženi. Pritom su dati i neki primeri i nagoveštaji - "kumovanja". "Imaju ulicu koja se zove Klintonova kao i ulicu po imenu kongresmena Eliota Engela, a nadam se da će uskoro tamo biti i ulica nazvana po predsedniku Bušu, jer je cela stvar oko Kosova cilj obe naše partije" - rekao je Nikolas Berns. Tom Lantoš je docnije napomenuo da bi tamo  trebalo da se "podigne spomenik Bernsu, zbog pokazanog zalaganja". Kasnije se se čuli i drugi predlozi, pa da i Lantoš na sličan način zaslužuje da se po njemu nazove neka od "širih ulica na Kosovu a ne neki sokak ili ćorsokak".