Berluskoni uzvraća Montiju

Rim – Pre nešto više od godinu dana, razočarana masa je Silvija Berluskonija oterala sa funkcije, dok je profesor ekonomije Mario Monti, hvaljen kao spasitelj, preuzeo dužnost premijera.

Berluskoni se sada začuđujuće vratio u žižu, politički se sveteći Montiju koji se teško bori za proboj u kampanji za izbore 24. i 25. februara, analizira Rojters.

Tokom najvećeg dela 2012, bivši evropski komesar Monti dominirao je Italijom, potiskujući političare na margine i obnavljajući reputaciju zemlje koju je Berluskoni gurnuo na ivicu krize koja je podsećala na Grčku.

Monti, stari znanac Brisela, hvaljen je po evropskim koridorima moći zbog svoje politike štednje kada je Berluskoni uklonjen. Biznismeni su stajali iza njega tražeći da zatraži drugi mandat.

Ali, otkako je Monti u decembru odgovorio na velike domaće i spoljne pritiske i kao lider centrističke koalicije se upustio u mračni svet italijanske politike, njegova trajektorija krenula je nadole dok su Berluskoni i drugi politički veterani uzvraćali. „Monti uopšte nije političar. Bio je dobar dok je pokušavao da vlada ovom komplikovanom zemljom, ali on definitivno nije za kampanju”, kaže Đanfranko Paskino, profesor političkih nauka sa univerziteta u Bolonji. „Profesor ekonomije koji je čitav život proveo u evropskim aktivnostima, ili predavanjima, ili savetujući banke, ne može da za manje od mesec dana postane dobar u kampanji.”

Montijeva popularnost je sa 70 procenata, koliko je imao kada je novembra 2011. preuzeo dužnost premijera, sada pala na samo 30 odsto.

Njegov neuspeh da privuče birače kombinacija je više faktora, uključujući kratko vreme koje ima za kampanju i činjenicu da je izuzetno teško zauzeti centar u italijanskom bipolarnom sistemu.

Istovremeno, on je napravio neke greške uključujući loš izbor saveznika koji otkriva nedostatak njegovog političkog iskustva. Njegova popularnost među stranim liderima u kampanji je više smetnja nego prednost, što ga je ove nedelje prisililo da zvaničnicima EU oštro poruči da prekinu da intervenišu u njegovu korist.

Ostaje za raspravu da bi Monti možda imao veće šanse da utiče na italijansku budućnost da uopšte nije ulazio u kampanju, da je ostao iznad nje pripremajući se za šefa države ili neku drugu nezavisnu ulogu. „On je izgubio političku nevinost i više ne može da se koristi kao nezavisni spasilac”, kaže profesor Džejms Voloston sa Američkog univerziteta u Rimu.

Berluskonijeva trajektorija je obrnuta. Pošto je najveći deo 2012. proveo u senci, on je prošle jeseni delovao kao stari, zabrinuti čovek koji svojom neodlučnošću svoju stranku Narod slobode (PDL) gura u raspad.

Ali, milijarder i šoumen izveo je prošlog meseca izuzetan kambek, zasipajući TV programe zapaženim poznavanjem medija i upornosti za čoveka od 76 godina. „Bilo je to veliko iznenađenje. Nisam verovao da je za to sposoban u njegovim godinama. Na tehničkom nivou komunikacija on je veoma dobar”, kaže istraživač javnog mnjenja Renato Manhajmer.

Uprkos jezivom seks skandalu na leđima, Berluskoni je svojoj partiji odmah doneo 3–5 procentnih poena – neka istraživanja kažu i više – iako je njegovo napredovanje sada usporilo i moguće dostiglo vrhunac.

Kako su stranke centra levice u jasnom vođstvu, sasvim su male šanse da Berluskoni pobedi na izborima, kažu eksperti, ali on sa Montijem vodi težak rat da bi kontrolisao balans moći.

Dok nema sumnje da je Berluskoni oživeo centar desnicu, Monti se bori da ispuni ekstravagantna očekivanja da može da očisti duboko diskreditovan politički sistem i postavi Italiju na radikalno nov put obnove.

Podrška njegovom centrističkom savezu je oko 15 procenata, daleko ispod 20 koliko je sebi postavio za cilj. „Možda će dobiti i manje od 15 procenata”, kaže Mauricio Pesato, potpredsednik SVG kompanije za istraživanje javnog mnjenja.

Montiju preti i Pokret pet zvezda, antiestablišment grupacija komičara Bepe Grila, koji eksploatiše duboko nezadovoljstvo birača Montijevim porezima, ekonomskim nevoljama i serijom političkih skandala.

Tekući skandal sa najstarijom svetskom bankom, Monte dei Paski di Sijena, naneo je štetu Demokratskoj partiji sa kojom ima istorijske veze, ali je naškodila i Montiju koga neki birači doživljavaju kao pripadnika elitističke klase finansijera.

Nasuprot njemu, Berluskoni je politički velemajstor velikih mogućnosti komunikacije i sa sposobnošću da eksploatiše svoj imidž „omiljenog otpadnika” među konzervativnim biračima.

Monti je u problemu da pronađe svoj pravi jezik, lutajući između „engleske” učtivosti koja mu je zaštitni znak i agresivnih napada na oponente uvek istim monotonim tonom, što mu je kod nekih političara pribavilo nadimak „Doktor Džekil i mister Hajd”. „Montijeva najveća greška jeste što je promenio stil. Počeo je da kritikujete svoje rivale koristeći reči koje zaista ne pripadaju leksici kompetentnog tehnokrate, što ne pripada jednom profesoru ekonomije”, kaže jedan analitičar.

S druge strane, Berluskoni je pridobijao podršku neprestano ponavljajući mantru o „malom profesoru” napadajući ga povodom nepopularnog poreza na kuće i nazivajući ga marionetom nemačke kancelarke Angele Merkel.

Moglo bi da se ispostavi da su Montijeve prave greške što se prihvatio gotovo nedostižnog cilja pokušavajući da preokrene italijansku politiku za samo dva meseca kako je odabrao saveznike.

Vezivanje za centriste stranke UDC Pjer Ferdinanda Kazinija, koji je tokom dve decenije retko dobijao više od pet-šest odsto glasova, i FLI Đanfranka Finija čiji je učinak još slabiji, možda je Montijeva fatalna greška koja mu obara šanse da deluje kao neko radikalno nov. „Našao se u poziciji da plovi sredinom kanala ne približavajući se previše ni jednoj ni drugoj obali. Njegova pozicija je veoma, veoma teška”, kaže Pesato.