Берлускони узвраћа Монтију

Рим – Пре нешто више од годину дана, разочарана маса је Силвија Берлусконија отерала са функције, док је професор економије Марио Монти, хваљен као спаситељ, преузео дужност премијера.

Берлускони се сада зачуђујуће вратио у жижу, политички се светећи Монтију који се тешко бори за пробој у кампањи за изборе 24. и 25. фебруара, анализира Ројтерс.

Током највећег дела 2012, бивши европски комесар Монти доминирао је Италијом, потискујући политичаре на маргине и обнављајући репутацију земље коју је Берлускони гурнуо на ивицу кризе која је подсећала на Грчку.

Монти, стари знанац Брисела, хваљен је по европским коридорима моћи због своје политике штедње када је Берлускони уклоњен. Бизнисмени су стајали иза њега тражећи да затражи други мандат.

Али, откако је Монти у децембру одговорио на велике домаће и спољне притиске и као лидер центристичке коалиције се упустио у мрачни свет италијанске политике, његова трајекторија кренула је надоле док су Берлускони и други политички ветерани узвраћали. „Монти уопште није политичар. Био је добар док је покушавао да влада овом компликованом земљом, али он дефинитивно није за кампању”, каже Ђанфранко Паскино, професор политичких наука са универзитета у Болоњи. „Професор економије који је читав живот провео у европским активностима, или предавањима, или саветујући банке, не може да за мање од месец дана постане добар у кампањи.”

Монтијева популарност је са 70 процената, колико је имао када је новембра 2011. преузео дужност премијера, сада пала на само 30 одсто.

Његов неуспех да привуче бираче комбинација је више фактора, укључујући кратко време које има за кампању и чињеницу да је изузетно тешко заузети центар у италијанском биполарном систему.

Истовремено, он је направио неке грешке укључујући лош избор савезника који открива недостатак његовог политичког искуства. Његова популарност међу страним лидерима у кампањи је више сметња него предност, што га је ове недеље присилило да званичницима ЕУ оштро поручи да прекину да интервенишу у његову корист.

Остаје за расправу да би Монти можда имао веће шансе да утиче на италијанску будућност да уопште није улазио у кампању, да је остао изнад ње припремајући се за шефа државе или неку другу независну улогу. „Он је изгубио политичку невиност и више не може да се користи као независни спасилац”, каже професор Џејмс Волостон са Америчког универзитета у Риму.

Берлусконијева трајекторија је обрнута. Пошто је највећи део 2012. провео у сенци, он је прошле јесени деловао као стари, забринути човек који својом неодлучношћу своју странку Народ слободе (ПДЛ) гура у распад.

Али, милијардер и шоумен извео је прошлог месеца изузетан камбек, засипајући ТВ програме запаженим познавањем медија и упорности за човека од 76 година. „Било је то велико изненађење. Нисам веровао да је за то способан у његовим годинама. На техничком нивоу комуникација он је веома добар”, каже истраживач јавног мњења Ренато Манхајмер.

Упркос језивом секс скандалу на леђима, Берлускони је својој партији одмах донео 3–5 процентних поена – нека истраживања кажу и више – иако је његово напредовање сада успорило и могуће достигло врхунац.

Како су странке центра левице у јасном вођству, сасвим су мале шансе да Берлускони победи на изборима, кажу експерти, али он са Монтијем води тежак рат да би контролисао баланс моћи.

Док нема сумње да је Берлускони оживео центар десницу, Монти се бори да испуни екстравагантна очекивања да може да очисти дубоко дискредитован политички систем и постави Италију на радикално нов пут обнове.

Подршка његовом центристичком савезу је око 15 процената, далеко испод 20 колико је себи поставио за циљ. „Можда ће добити и мање од 15 процената”, каже Маурицио Песато, потпредседник СВГ компаније за истраживање јавног мњења.

Монтију прети и Покрет пет звезда, антиестаблишмент групација комичара Бепе Грила, који експлоатише дубоко незадовољство бирача Монтијевим порезима, економским невољама и серијом политичких скандала.

Текући скандал са најстаријом светском банком, Монте деи Паски ди Сијена, нанео је штету Демократској партији са којом има историјске везе, али је нашкодила и Монтију кога неки бирачи доживљавају као припадника елитистичке класе финансијера.

Насупрот њему, Берлускони је политички велемајстор великих могућности комуникације и са способношћу да експлоатише свој имиџ „омиљеног отпадника” међу конзервативним бирачима.

Монти је у проблему да пронађе свој прави језик, лутајући између „енглеске” учтивости која му је заштитни знак и агресивних напада на опоненте увек истим монотоним тоном, што му је код неких политичара прибавило надимак „Доктор Џекил и мистер Хајд”. „Монтијева највећа грешка јесте што је променио стил. Почео је да критикујете своје ривале користећи речи које заиста не припадају лексици компетентног технократе, што не припада једном професору економије”, каже један аналитичар.

С друге стране, Берлускони је придобијао подршку непрестано понављајући мантру о „малом професору” нападајући га поводом непопуларног пореза на куће и називајући га марионетом немачке канцеларке Ангеле Меркел.

Могло би да се испостави да су Монтијеве праве грешке што се прихватио готово недостижног циља покушавајући да преокрене италијанску политику за само два месеца како је одабрао савезнике.

Везивање за центристе странке УДЦ Пјер Фердинанда Казинија, који је током две деценије ретко добијао више од пет-шест одсто гласова, и ФЛИ Ђанфранка Финија чији је учинак још слабији, можда је Монтијева фатална грешка која му обара шансе да делује као неко радикално нов. „Нашао се у позицији да плови средином канала не приближавајући се превише ни једној ни другој обали. Његова позиција је веома, веома тешка”, каже Песато.