ANATOMIJA NEVINOSTI

Na jedan od mogućih načina, duvan će nam doći glave. Badava ona zastrašujuća upozorenja na paklicama, u Srbiji se čadi na svakom koraku. Mnogi pušači su tek na vrhuncu svog mučnog uživanja saznali da je ovde harala (i još postoji) duvanska mafija. Pored, recimo drumske, stečajne, građevinske, carinske i sličnih sindikata opšte prakse, duvanska banda nam se ukazuje i kao fantom izolacije. Mnoga draga lica iznova su pred nama. Ali, umesto da ih pamtimo kao sponzore premijerskih putovanja, pisce najtiražnijih knjiga ili terminatore skupih automobila, oni odjednom ispadoše šverceri.

Onomad smo odnekle čuli drugaricu Marković kako energično odbija sumnju da je pomagala svom maloletniku oko nekih šlepera: " `Ajdete molim vas, kakav duvan, kakvi bakrači! To je samo još jedan vid pritiska na moju porodicu...!"

Dečko je kasnije postao moćan sam po sebi. Razumeo je snagu familije i njenu podršku. Za njegovu majku i dalje stoji ona pretpostavka o nevinosti. Mada su je često stavljali i skidali sa raznih poternica. Ima sumnji da je posao oko tutuna najčedniji koji je bivša prva dama obavljala.

Sasvim na drugoj strani istog posla bio je Cane Subotić. Jedan od "tranzicionih" bogataša, čovek kome do pre par sedmica niko nije zavirivao u poreklo imovine. I on će biti nevin dok ga ne uhvate, a možda i docnije.

Uopšte, sve slavne srpske slomove obeležili su šleperi. Izolacija je mogla da bude savršena maska. Samo krijumčarenje svega i svačega moglo je da spase Srbiju. Tako je kriminal najgore vrste postao najpreči državni posao. Ljudi koji su provlačili teške kamione ili čamce ili tankere – postali su spasioci a i sami su se tako osećali. Manekeni patriotizma, žustri momci koji su dobro i brzo razumeli šta se sve može za sebe u ime naroda.

To je bio protivrečni scenario spasa i propasti. Lumpenproleteri su na ulicama krčmili cigarete i gorivo, gazde podzemlja i politike ubirali su kajmak, uglavnom bez rizika. Mada je neke od njih, posebno gramzive "operativce" duvan bukvalno ubio. Ima nekih podataka da je devedesetih godina, preko sto pedeset nerazjašnjenih likvidacija u Srbiji obavijeno duvanskom čađevinom.

Za nas bi morao da bude zanimljiv upliv državne politike na veliki šverc. Čitava bivša Jugoslavija je u ratu bila utabani duvanski put. Ko puca, taj voli i da zapali, pa su promućurni, harizmatični lideri i vojskovođe umeli sa duvanom. Za njih bratstvo i jedinstvo nikada nije prestajalo, ko ima mnogo para više ne brine za ideologiju. Rodoljublje je uvek moglo masno da se naplati.

Posle petog oktobra 2000. moralo je da nastane veliko pranje: para, biografija, sećanja! Oko novih političkih lidera, koji su obećavali svaki raskid sa najgorim vremenima, okupljali su se uglavnom simboli tih vremena. Da li je to značilo da su bili neophodni sponzori revolucije iz iste kaste koja je dala i njene čuvare: Legiju i ostale asistente!

Marko Milošević je na vreme utekao iz zemlje. Njegove su radnje razbijene, a roba odnesena. Možda su preživele neke pekare u Požarevcu, kao i ostaci fantazmagoričnog Bambilenda. Tada nastaje i tugaljiva porodična priča o gajbicama i poreklu bogatstva. Ali, svi koji su se oprobali u pokušajima da rasvetle ulogu Mame, videli su je kao kreatora nekih drugih opasnih dela! Na čelu "organizovane zločinačke duvanske grupe" nikako.

Subotić je ugledni (mada kontroverzni) poslovni čovek. Čini se da ga nova vlast prihvata kao jednog od onih koji u svom novčaniku drži čiste pare. Bogataš sa Uba postaje intimus premijera i jednu postoktobarsku Novu godinu zajedno dočekuju izvan Srbije. Putuje se privatnom Subotićevom letelicom.

Sve to je moglo da znači kako je Cane tada konačno amnestiran od onog dela prošlosti koji je valjalo retuširati. Ako je uopšte bilo potrebe za nekim ispravkama. Uglavnom, posle toga, Subotić se imao smatrati čistim.

Kad je policija izdala ono saopštenje, to ipak nije bila senzacija. Činilo se da su svi znali, ali ništa nije zavisilo od njih. Bivšem ministru policije, Dušanu Mihajloviću, ponovo je narušen sveti mir na Povlenu. Izgleda da taj čovek (ponovo) mnogo više zna nego što sme da kaže. Ali, čak i da se duvanska afera završi uz običnu promaju, jer glavni pušači nisu u dometu policije – verovatno nam dolazi jedna nova javna polemika. I to između narečenog Mihajlovića i Vladimira Popovića.

Dakle, šta su ti ljudi znali o Subotiću onda dok su, svaki na svoj način, bili pri vrhu Srbije? Izgleda mnogo! Mnogo više nego što je i sam Cane slutio, i čak se femkao oko mogućnosti da se uopšte sretne sa Mihajlovićem.

Od razbijanja "duvanske mafije", još je teža ona večna tema: Šta je to što važne državne ikone tera da se uortače sa sumnjivim licima? Možda samo obična ljudska radoznalost. I saznanje kako se to radi! Taj nauk bi mogao da bude važniji od puste vlasti, uzbudljiv kao poternica za nedostižnim.