Lolićevo „Magično popodne” u Bitef teatru

Za 24. rođendan Bitef teatar priprema tri zanimljiva segmenta: 1. i 2. marta u saradnji sa Francuskim institutom u Beogradu, na matičnoj sceni zaživeće Video dens festival, koji će činiti četiri bloka: projekcije, kratkometražni, dugometražni i dokumentarni plesni filmovi.

Forma video densa, koja je vrlo popularna u svetu, kod nas je slabo zastupljena, pa bi ovaj festival, kako tvrde njegovi organizatori, trebalo da bude mesto gde će beogradska publika imati priliku da prati nove tokove u ovoj vrsti umetnosti, ali i podstrek domaćim autorima da se bave ovom zanimljivom formom. Tako će ovoga puta biti prikazana dva filma domaćih autora – Dunje Jocić i Igora Simića.

U nedelju, 3. marta, uz podršku Austrijskog foruma, Bitef teatar će ugostiti Folks teatar iz Beča, sa predstavom „Magično popodne” u režiji našeg Miloša Lolića, za koju je prošle godine u Austriji dobio nagradu Nestroj.

I napokon, 9. marta sledi velika i značajna premijera plesne predstave „Yesterday, seti se da zaboraviš”, eminentne britanske koreografkinje Jasmin Vardimon.

Velika vizionarka u pozorišnom životu Beograda, gospođa Mira Trailović, zamislila je Bitef teatar kao mesto odjeka onih avangardnih strujanja u umetnosti i u teatru koje smo bili, a i danas smo, u prilici da gledamo na Bitef festivalu.

Htela je da oformi i razvija prostor potpune slobode koji bi umetnicima davao podstrek da eksperimentišu, istražuju, rizikuju, prevazilaze ustaljene konvencije i omeđenost teatarskih formi.

– To je svakako i danas imperativ u osmišljavanju repertoara ove kuće. Sa jedne strane razvoj plesnog teatra, koji je u 20. veku dao ogroman doprinos stvaranju novih formi i izraza u pozorištu, a sa druge strane podrška hrabrom, angažovanom dramskom teatru, piscima i rediteljima koji žele da ukažu na određeni problem u društvu, ali kroz inovativne scenske zamisli i koncepte – kaže Jelena Kajgo, direktorka Bitef teatra i objašnjava po kojem pozorišnom modelu funkcioniše ova kuća:

– Bitef teatar funkcioniše po najsavremenijem pozorišnom modelu još od svog osnivanja, zato što nema stalni ansambl, odnosno glumce ili igrače na plati. Kada sam došla na čelo ovog teatra mislila sam da je to njegova mana, ali sam vrlo brzo shvatila da je to zapravo prednost. Naravno onda kada su budžeti za produkcije adekvatni. Igrači Bitef dens kompanije su, zahvaljujući pomoći Ministarstva kulture, vezani za nas godišnjim ugovorima, dok su glumci angažovani po predstavi, što omogućava velikom broju slobodnih umetnika da dobiju angažman, a reditelji, sa druge strane, nemaju ograničenja u odabiru glumaca.